104. ловачка дивизија (Немачка)
Из пројекта Википедија
| 704. дивизија | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Вермахта | |||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||
Ова дивизија формирана је у априлу 1941. од регрута 15. регрутног таласа као 704. посадна дивизија. С обзиром на њену намену, дивизија је имала некомплетну формацију без извиђачког батаљона, са редукованим артиљеријским и специјалистичким саставима. Њено транспортовање на територију Србије отпочело је 15. маја 1941. Штаб дивизије био је смештен у Нишу, а штабови пукова у Краљеву и Косовској Митровици. Бројно стање дивизије 21. децембра 1941. је износило: 170 официра, 39 службеника, 981 подофицира и 6403 војника.
Због борбених потреба дивизија је током преформирана и формацијски попуњена људством и борбеном техником до стандардне формације пешадијске дивизије. Почев од 1. маја 1943. дивизија званично мења назив у 104. ловачку дивизију (нем. 104. Jäger-Division). Тада је имала око 13.200 војника у следећој формацији:
724. пешадијски пук
734. пешадијски пук
654 артиљеријски пук
104. извиђачки батаљон (нем. 104. Aufklärung Abteilung)
104. батаљон оклопних ловаца (нем. 104. Panzerjäger Battalion)
104. инжињеријски батаљон
104. батаљон везе
Командант дивизије био је генерал Хартвиг фон Лудвигер (нем. Hartwig von Ludwiger). Након преформирања 104. ловачка дивизија делови дивизије учествовали су у операцији "Шварц". Крајем јуна 1943. дивизија је пребачена на територију Грчке, где је ушла у састав Армијске групе "Е".
У саставу Армијске групе "Е" учествовала је од септембра до децембра 1944. у пробијању њене главнине од Македоније преко Косова и Метохије, југозападне Србије и источне Босне до Сарајева.
104. ловачка дивизија учествовала је у борбама за Травник јануара 1945. и водила тешке борбе у Подравини током марта, те у поречју Уне и код Карловца априла и маја 1945. године. Заробљена је од стране јединица Југословенске армије у Словенији маја 1945.
Командант дивизије генерал Лудвигер осуђен је за ратне злочине и обешен у Београду 5. маја 1947.
