18. мај
Из пројекта Википедија
18. мај (18.5.) је 138. дан године по грегоријанском календару (139. у преступној години). До краја године има још 227 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1803. - Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској.
- 1804. - Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I.
- 1944. - У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
- 1954. - На снагу ступила Европска конвенција о људским правима.
- 1974. - Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
- 1988. - Почело повлачење совјетских војника из Авганистана.
- 1992. - Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.
- 1996. -
- Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата.
- Под притиском међународне заједнице ратни лидер босанских Срба Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид.
- 1998. - Влада САД поднела велику тужбу против корпорације "Мајкрософт", најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.
- 1999. - Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе.
- 2000. - Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата.
[уреди] Рођења
- 1711. - Руђер Бошковић (†1787).
- 1836. - Вилхелм Штајниц, аустријски шаховски велемајстор. Први званичан светски шампион. (†1900)
- 1868. - Николај II Александрович Романов, руски цар.
- 1872. - Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (†1970).
- 1883. - Валтер Адолф Гропијус, немачки архитекта.
- 1897. - Френк Капра, филмски редитељ.
- 1912. - Пери Комо, амерички певач.
- 1919. - Маргот Фонтејн, британска примабалерина.
- 1920. - Карол Војтила, 1978. постао папа Јован Павле II. (†2005).
[уреди] Смрти
- 1781. - Тупака Амаруа II, перуански револуционар.
- 1799. - Пјер Бомарше, француски драмски писац.
- 1800. - Александар Суворов, руски војсковођа и стратег.
- 1911. - Густав Малер, аустријски композитор и диригент.
- 1981. - Вилијам Саројан, амерички књижевник. (*1908.)
- 1973. - Џенет Ренкин, америчка политичарка.
- 1995. - Александар Годунов, руски балетски играч.
