Из пројекта Википедија
27. јун (27.6.) је 178. дан године по грегоријанском календару (179. у преступној години). До краја године има још 187 дана.
[уреди] Догађаји
- 1693. - Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.
- 1743. - У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.
- 1801. - Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
- 1844. - Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис.
- 1905. - Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ејзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Крстарица Потемкин“.
- 1908. - У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.
- 1932. - У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.
- 1943. - Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом.
- 1944. - Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.
- 1946. - Министри спољних послова СССР, САД, Велике Британије и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.
- 1950. - У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.
- 1954. - У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.
- 1976. -
- Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду. Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула.
- Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португала на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
- 1986. - Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.
- 1990. - Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо.
- 1991. - Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА.
- 1993. - САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
- 1997. -
- Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
- На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.
- 1999. - У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.
- 2000. -
- На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића.
- Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.
- 2001. - Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.
- 2004. - За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.
- 1838. - Банким Чандра Чатерџи, индијски писац.
- 1846. - Чарлс Стјуарт Парнел, ирски политичар.
- 1869. - Ема Голдман, литванска анархисткиња. († 1940.)
- 1829. - Џејмс Смитсон, енглески хемичар.
- 1989. - Џулс Алфред Ејер, енглески филозоф.
- 1999. - Георгос Пападопулос, лидер грчке војне хунте.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још