Корисник:Domatrios/Љубав
Из пројекта Википедија
Рече ми један колега са википедије да је за њега љубав као струја (електрична енергија), омогућава многе пријатности, али може и да убије. Ово је само један од примера који показује како свако од нас на љубав може да гледа на свој начин, односно да се нека свеобухватна дефиниција никад неће моћи направити. Ово бих сликовито илустровао једном смешном изреком која је вероватно из новијег доба: «Људи! Како је тај секс дивна ствар. Причао ми је један што је гледао». Дакле овим кратким уводом и психолошком дефиницијом желео бих да ово буде почетна страна колекције текстова о љубави. Уколико имате нека сазнања или текстове – изволите.
Љубав је емоција, али и мотив (страст, потреба, тежња), чија је главна одлика снажна наклоност субјекта према неком привлачном предмету, појави или бићу. Љубав према другој особи укључује осећање нежне привржености, заокупљеност њеном личношћу, заинтересованост за њене потребе, жеље и мисли, несебичну бригу за њену срећу и страсну жељу да односи буду што приснији. Удаљеност или привремена раздвојеност од вољеног објекта може да распламса осећање љубави.
Постоје, у зависности од објекта, бројне врсте љубави: родитељска, партнерска, синовљева, религиозна, нарцистичка, братска итд. Потреба за љубављу може бити неуротичка, садистичка, мазохистичка. У психоанализи означава либидиналну страст, истовремено нежну, бестелесну, с једне, али и телесну, чулну, с друге стране; инфантилну и зрелу; нормалну и абнормалну, која је увек усмерена ка прибављању интензивног задовољства. Сигмунд Фројд (Freud) осећању љубави приступа са развојног гледишта. Први вид љубави је примарни нарцизам. Са успостављањем односа према објектима, его ће настојати да се сваког пријатног објекта домогне и унесе га у себе.
Тек у пубертету, спајањем чулне и нежне компоненте (које су раздвојене забраном инцеста још у раном детињству), настаје нормална, зрела љубав. По Ериху Фрому (Fromm), љубав је „једини здрави и задовољавајући одговор на проблем људског постојања“, а зрела љубав задовољава основну људску потребу за повезаношћу са другима, уз очување идентитета личности. Љубав као „доживљај појачане виталности и моћи“, која појединца испуњава радошћу, нема свој корен у биолошкој, већ у психолошкој потреби човека да реши проблем своје егзистенције.
Битне компоненте љубави су давање, брига, одговорност, поштовање и познавање. Ако покушавате да дефинишете ваш однос са партнером, узмите у обзир ове (али и не само ове) елементе и покушајте сагледати да ли су и у којој мери они присутни у вашем односу. Недостатак или мања присутност неког од ових елемената не значи да љубав не постоји, али то може да значи да она не постоји у својој свеобухватности како је схватају писци, песници и други уметници или ствараоци који се том темом баве.
Љубав је осећај пријатности и присуству вољене особе.
