Hrom

From Wikipedia

V - Cr - Mn   Cr Mo       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Hrom, Cr, 24
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIB, 5
gustina, tvrdoća	7140 kg/m3, 8,5
Boja	srebrnoplava
Osobine atoma
atomska masa	51,9961 u
atomski radijus	140 (166) pm
kovalentni radijus	127 pm
van der Valsov radijus	bd
elektronska konfiguracija	[Ar]3d54s1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 13, 1
oksidacioni brojevi	6, 3, 2
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	regularna prostorno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	2130 K (1857 °C)
temperatura ključanja	2945 K (2672 °C)
molska zapremina	7,23×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	344,3 kJ/mol
toplota topljenja	16,9 kJ/mol
pritisak zasićene pare	990 Pa (2130 K)
brzina zvuka	5940 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,66 (Pauling) 1,56 (Alred)
specifična toplota	450 J/(kg*K)
specifična provodljivost	7,74×106 S/m
toplotna provodljivost	93,7 W/(m*K)
I energija jonizacije	652,9 kJ/mol
II energija jonizacije	1590,6 kJ/mol
III energija jonizacije	2987 kJ/mol
IV energija jonizacije	4743 kJ/mol
V energija jonizacije	6702 kJ/mol
VI energija jonizacije	8744,9 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 50Cr 4,35% > 1,8×1017 z.e.   50V 51Cr (veš.) 27,7025 dana z.e. 0,753 51V 52Cr 83,789% stabilni izotor sa 28 neutrona 53Cr 9,501% stabilni izotor sa 29 neutrona 54Cr 2,365% stabilni izotor sa 30 neutrona
tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Hrom ili krom (Cr, latinski chromium) je metal. Elektronska konfiguracija njegovog atoma određuje njegovu pripadnost VIB grupi. Poseduje 13 izotopa čije se atomske mase nalaze između 45-57. Izotopi 50, 52, 53 i 54 su postojani.

Otkriven je 1797 godine od strane N.L. Vauqellina (Louis Nicolas Vauquelin).

Sadržaj/Садржај 1 Zastupljenoist 2 Osobine 3 Jedinjenja 4 biološki značaj

[uredi - уреди] Zastupljenoist

Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm (eng. parts per million), uglavnom u obliku minerala hromita.

Namirnice najbogatije hromom su pekarski kvasac, kukuruz, kuvana junetina, jabuka, crnihleb, ovsane pahulje.

[uredi - уреди] Osobine

Metalni hlor je sjajnobeo metal veoma otporan na koroziju. Koristi se kao spoljašnji sloj koji pokriva čelične elemente, popravljajuči njihov izgled i štiteći ih od korozije. Hrom je sastojak nerđajućih čelika.

Hrom je najmanje rastvoran od svih metala. Iako ima negativni standardni redoks-potencijal na površini hroma stvara se pasivno stanje, te se ne rastvara u azotnoj kiselini, ni u carskoj vodi, dok se u razblaženoj hladnoj hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini rastvara, a rastvaranje u vrućim kiselinama prestaje

[uredi - уреди] Jedinjenja

Najvažnija ruda hroma je hromit FeCr₂O₄ poznato kao hromit. Ovo jedinjenje se koristi kao aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita koksom nastaje ferhrom (Fe + 2Cr)l koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih legura koje sadrže hrom.

Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje (zelenu i narandžastu) što se koristi u fotohemiji.

Mešavina Na₂Cr₂O₇ sa sumpornom kiselinom se koristi za pranje labaratorijskih stakala.

Oksid hroma(III) se koristi kao za bojenje.

Soli hroma(VI) su otrovne i izazivaju rak.

[uredi - уреди] biološki značaj

Hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za život. Olakšava prelazak glukoze iz krvi u ćelije. Smanjuje potrebe za insulinom. Smanjuje rizik od infarkta pošto spušta nivo holesterola u krvi.

Njegova dnevna upotreba bi trebalo da iznosi minimum 1 miligram dnevno. Nedostatak hroma može da izazove razvoj šećera kod odraslih osoba i bolesti transportnog sistema.