Хром
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Хром, Cr, 24 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIB, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 7140 kg/m3, 8,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрноплава |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 51,9961 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 140 (166) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 127 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | bd | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d54s1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 13, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | 6, 3, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 2130 K (1857 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2945 K (2672 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 7,23×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 344,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 16,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 990 Pa (2130 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 5940 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,66 (Паулинг) 1,56 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 450 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 7,74×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 93,7 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 652,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1590,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2987 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4743 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 6702 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8744,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Хром (Cr, латински chromium) је метал. Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност VIB групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45-57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.
Откривен је 1797 године од стране N.L. Vauqellina (Louis Nicolas Vauquelin).
Садржај |
[уреди] Заступљеноист
Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ppm (енг. parts per million), углавном у облику минерала хромита.
Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црнихлеб, овсане пахуље.
[уреди] Особине
Метални хлор је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.
Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје
[уреди] Једињења
Најважнија руда хрома је хромит FeCr2O4 познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Fe + 2Cr)l који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.
Раствори соли Cr(III) и Cr(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.
Мешавина Na2Cr2O7 са сумпорном киселином се користи за прање лабараторијских стакала.
Оксид хрома(III) се користи као за бојење.
Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.
[уреди] биолошки значај
Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.
Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.
