Акропољ (Атина)

Из пројекта Википедија

Брдо Акропољ у Атини

Акропољ, такође зван "Света Стена" је брдо које се налази у Атини. Ово је једно од важнијих места у граду. Чувени храмови на Акропољу су изграђени под влашћу Перикла, тј. за време Златног доба Атине.

Остаци првих насеља на Акропољу датирају још из периода неолита. Током векова, стеновито брдо је непрекидно коришћено било као култно место, било за становање или обоје. Натписи на многим и драгоценим понудама светилишту Атине (бронзане и глинене статуе и вазе) наводе да је култ богиње заштитнице града установљен чак у ахајском периоду (650 - 480. пне).

Током класничног периода (450-330. пне) подигнута су три важна храма на рушевинама ранијих: Партенон, Еректион и храм Нике и посвећени су Атини Партенос, Атини Полиас и Атини Аптерос Нике респективно. У истом периоду су конструисани и Пропилеји, монументални улаз у свети простор.

Римски император Сула је освојио Атину 86. пне. и за време заузимања Акропоља оштетио је бројне грађевине на јужној страни. Године 40. пне. император Калигула изградио је степениште које води до Пропилеја.

У 2. веку император Хадријан је наставио да оправља храмове на Акропољу, док је Херод Атик изградио Одеон, које и данас носи његово име. У 2. и 3. веку изграђена је капија “Beule”, с порталима и кулама. Од тада је Акропољ постао тврђава и због тога је често бивао оштећен до предаје Турцима 1833. Године 429. пагански религиозни обреди су забрањени едиктом византијског цара Теодосија II а храмови су „христијанизовани“. Године 525. Фидијина Атина Promachos је премештена у Константинопољ, а средином 7. века Еректеум је претворен у цркву пресвете Богородице. Акропољ је изабран за седиште атинског архиепископа. Када су крсташи заузели град у 13. веку, Партенон и православне цркве су претворене у католичке и установљена је латинска архиепископија. Године 1387. Пропилеји су постали резиденција атинског војводе Нериа Аћаолија.

Реконструкција Акропоља, слика Леа ван Кленца

Турци су заузели Акропољ 1394, али су их протерали Млечани. Поново су га окупирали 1458. Две године касније, Партенон је претворен у џамију с изграђеним минаретима док је Еректеум постао харем турског команданта.

Године 1640. у експлозији барутане која се налазила у Пропилејима уништен је највећи део зграде. Године 1686. Турци су разрушили храм Атине Победнице да би саградили бедеме за одбрану од Млечана који су опсађивали Акропољ. За време опсаде Млечани су уништили Партенон који је био претворен у магацин барута.

Године 1803. Лорд Елгин је однео скулптуре из Партенона и Еректеума и бројне друге вредности које се сада налазе у Британском музеју.

Почетком грчке револуције, 1821, Одисеј Андруцос је, после годину дана опсаде, заузео Акропољ. Али, 1827. он је опет пао у турске руке, који су га држали до 1833. Од тада је Акропољ враћен слободној Грчкој.

Након ослобођења Атине од Турака заштита, рестаурација и конзервација споменика је био један од првих задатака новоосноване грчке државе. Овај велики труд није престао ни данас, са великим пројектом рестаурације споменика који је почео у 1970-им годинама. Прва ископавања на брду су извршена између 1835. и 1837, а систематичнији радови су изведени у периоду 1885-1890. од стране Панагиотиса Кавадиаса.