Балет

Из пројекта Википедија

Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300-1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одрећен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (фр. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима.

Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба [Αλέξις Ζορμπάς] познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса (Μικής Θεοδωράκης).

[уреди] Развој балета

Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у XV веку одакле средином XVI века прелазе у Француску . Балет се усавршио у Француској, одкле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста.

Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осјећајности . То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе.

Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замјењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику тутуа. Увођење балетанки у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је играчима да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији.

Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком XX века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршвања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином.

[уреди] Термини у балету

Примабалерина

водећа уметница групе, балерина врхунског квалитета, која игра главне улоге.

Солиста

балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице(нумере).

Кореографија

играчка уметност у целина коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача.

Дивертисман

концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру.

[уреди] Најпознатији и најизвођенији класични балети

"Лабудово језеро", "Успавана љепотица", "Ромео и Јулија", "Дон Кихот", "Пепељуга", "Петрушка", "Охридкса легенда" и многи други.

Балетски композитори
- Петар Иљич Чајковски
  - Лабудово језеро
  - Крцко орашчић
  - Успавана лепотица
- Адолф Адам
  - Жизела
- Чезаре Пуњи
  - Есмералда
- Лудвиг Минкус
  - Дон Кихот
- Микис Теодоракис
  - Грк Зорба