Балкански пакт

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Потписивање Балканског пакта

Балкански пакт је био војно-политички савез који су чинили Краљевина Југославија, Грчка, Румунија и Турска. Текст Балканског пакта је припремљен и парафиран почетком фебруара у Београду, a свечано потписан 9. фебруара 1934. у Атини.

Према тексту пакта, који је одмах обелодањен, Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантују узајамну безбедност својих граница. Агресором ће се сматрати и земља која на својој територији пружа помоћ „наоружаним бандама" које упадају на територију друге земље. Балкански пакт је организован по моделу Мале Антанте, c тенденцијом да прерасте у политичку и економску заједницу, отворену и за друге земље. Kao руководећи орган образован је Савет министара спољних послова, Стални секретаријат, као помоћно тело, и Економски савет, као консултативни орган. Балкански пакт представљао је најозбиљнији ударац политици Италије. Уместо да се распада, како је Бенито Мусолини прижељкивао, Југославија је јачала, ширећи свој утицај и на друге земље.

„Воља краља Александра данас све одређује", писао је италијански посланик Гали. Када је извршена реорганизација Мале Антанте, Гали је известио своју владу: „Пакт Мале Антанте конципиран је, a затим створен под условима које је желела Југославија, односно краљ Александар."

Покретач међу балканске сарадње био је краљ Александар који је своју дипломатску каријеру започео као престолонаследник у мисији бугарско-српског зближења, што је претходило стварању балканског савеза 1912. године, мимо утицаја великих сила. Пошто је и после рата често истицао уверење да балканске државе треба да буду господари своје судбине, неки су у томе видели његову визију o успостављању заједнице држава на простору на коме се некада налазила византијска империја. Будући балкански савез је замишљао као заједницу држава тог региона.

Став југословенског суверена био је да Балкан сам по себи није „буре барута" које угрожава светски мир, већ су то велике силе које својим мешањем у односе на Балкану, супротстављајући једну државу другој, постају „покретачи" несугласица и мржњи између њих, које затим доводе до ратова c катастрофалним последицама.