Бундеслига

Из пројекта Википедија

Бундеслига

Спорт	Фудбал
Основана	1963.
Број тимова	18
Држава	Њемачка
Тренутни шампион	Бајерн Минхен
Вебсајт	www.bundesliga.de

Њемачка фудбалска бундеслига, је једна од најквалитетнијих фудбалских лига свијета. По одлуци фудбалског савеза Њемачке у златној сали Вестфален хале у Дортмунду 28. јула 1962., о оснивању фудбалске савезне лиге, се од сезоне 1963/1964 одржава такмичење за првака Њемачке у лига-систему. По тадашњим правилима, сваки клуб лиге игра против сваког клуба по једну утакмицу у гостима и код куће. Клуб са највише освојених поена постаје првак Њемачке. Три посљедње пласирана фудбалска клуба прелазе у другу савезну лигу^[1], која постоји од 1974 и до 1981 се дели на северну и јужну.

За савезну фудбалску лигу Њемачке, је до 2001. био одговоран фудбалски савез немачке (нем. Deutscher Fußball-Bund) а од те године одговорност преузима неовооснована немачка фудбалска лига (нем. Deutsche Fußball Liga), као приватна подорганизација фудбалског савеза.

Најуспјешнији клуб бундеслиге до сада је Бајерн Минхен^[2].

[уреди] Преглед

Бундеслига се састоји од двије лиге, 1. бундеслиге и 2. бундеслиге. Друга бундеслига је за један ранг нижа лига која постоји од 1974. године.

Бундеслиге су професионална такмичења, док су све остале лиге аматерског карактера, иако није неуобичајено да послују и дјелују веома професиналнно (потписивање уговора са играчима и сл.).

Фудбалска лигашка структура њемачке / 1903. до данас

	Њемачка	СР Њемачка	СР Њемачка	СР Њемачка	Њемачка	Њемачка	ДР Њемачка
Класа	1994. - данас	1974.-1994.	1963.-1974.	1946-1963	1933.-1945.	1903-1932	НДР 1949.-1991.
I	Бундеслига	Бундеслига	Бундеслига	Оберлига	Гаулига	Вербандслига	НДР Оберлига
II	2. Бундеслига	2. Бундеслига	Регијоналлига	2. Оберлига	Бециркслига	Бециркслига	НДР Лига
III	регионална лига	аматерска оберлига	1. аматерска лига	1. аматерска лига	▼ ???	▼ ???	НДР Лига
IV	Оберлига	Вербандслига	2. аматерска лига	2. аматерска лига			Бециркслига
V	Ландеслига/Вербанцлига¹	Ландеслига	А-Класа	А-Класа			Општинска класа
VI	Бецирксоберлига²	▼ ???	Б-Класа	Б-Класа
VII	Бециркслига
VIII	Општинска лига³
IX	Општинска лига А
X	Општинска лига Б
XI	Општинска лига Ц

¹ Раније се звала "ландеслига", негдје и "вербандслига".
² Бецирксоберлига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.
³ Општинска лига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.

Испод класе 2. Бундеслиге, лиге су углавном подијељене на регионалној основи. Примјерице, Регионаллига се тренутно састоји од сјеверне и јужне (Nord division, Süd division), а оберлига се састоји од 9 група, које представљају савезне државе или велике градске или географске површине. Класе испод Оберлиге се регионално разликују. Лигашка структура се често мењала, обично репрезентујући степен развоја тог спорта у тим регионима. Почетком 1990е, након политичких услиједиле су и спортске, односно промјене у организацији такмичења као и уједињење лига бивших одвојених Њемачких држава.

Посједовање лиценце је за један клуб услов учествовања у такмичењима њемачке бундеслиге. Сходно томе, недостатак исте представља принудно учешће у такмичењима једне од регионалних лига.

[уреди] Распоред утакмица

У току године, сваки клуб игра против сваког клуба по двије утакмице. Једну код куће, а једну у гостима. Сезона траје од августа до маја или јуна, у годинама европских или свјетских првенстава и до априла. Од 1980. постоји и зимска пауза (децебар, јануар и фебруар). Утакмице почињу суботом у 15:30 сати (у задње вријеме мањи дио утакмица се игра и петком и недјељом).

Клуб са највише освојених поне а на крају сезоне постаје првак Њемачке. Три последња клуба падају у 2. лигу.

Један клуб за побједу у једној утакмици добија три поена а њеогов противник нула поена. За неријешен резултат оба клуба добијају по један поен. При изједначеном броју поена на табели на крају сезоне, вишље се пласира онај са бољом гол разликом. При изједначеној гол разлици се вишље пласира клуб са више постигнутих голова. При изједначеном броју постигнутих голова, игра се удлучујућа утакмица. Њен побједник се позиционира вишље на табели.

[уреди] Историја

[уреди] Општи подаци

Још 1932 је тадашњи председник фудбалског савеза Феликс Линеман (нем. 'Felix Linnemann') тражио увођење "царске лиге", једне лиге професионалаца у којој треба да се такмиче најбољи клубови немачке. Тај предлог је од регионалних фудбалских удружења био одбијен. До шесдесетих година је првак немачке одређиван разигравањем регионалних првака, док је на истоку, од сезоне 1949/1950, првак ДДР-а одређиван у ДДР лиги.

Поновну иницијативу за оснивањем савезне Њемачке фудбалске лиге је 1962. покренуо тадашњи предсједник фудбалског савеза Херман Нојбергер (нем. 'Hermann Neuberger'), пар седмица после завршетка светског првенства у Чилеу, где је репрезентација Њемачке била избачена у четвртфиналној утакмици из даљег такмичења. 28 јула 1962. је на седници фудбалског савеза, коначно одлучено успостављање Њемачке савезне фудбалске лиге за сезону 1963/1964.

Пре је лига имала 16 клубова, 5 из јужне, 5 из западне, 3 из северне, 2 из југозападне и један из берлинске регионалне лиге. За избор представника регионалних лига су спортски и економски критеријуми били одлучујући, с тим да је из једног града само један тим могао бити изабран. Своју кандидатуру за пријем у савезну фудбалску лигу, је поднијело укупно 46 клубова. Одлучујући критеријум за избор су били резултати задњих 12 година.

[уреди] Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лиге

Из регионалне лиге сјевер: Ајнтрахт Брауншвајг, Вердер Бремен, Хамбургер
Из регионалне лиге запад: Борусија Дортмунд, Келн, Meidericher SV (данас: Дуисбург), Пројзен Минстер, Шалке 04
Из регионалне лиге југозапад: Кајзерслаутерн, Сарбрикен
Из регионалне лиге југ: Ајнтрахт Франкфурт, Карлсруе, Нирнберг, 1860 Минхен, Штутгарт
Из регионалне лиге Берлин: Херта Берлин

Сезона	Шампион бундеслиге^[3]
1963-64	ФК Келн
1964-65	Вердер Бремен
1965-66	1860 Минхен
1966-67	Ајнтрахт Брауншвајг
1967-68	Нирнберг
1968-69	Бајерн Минхен
1969-70	Борусија Менхенгладбах
1970-71	Борусија Менхенгладбах
1971-72	Бајерн Минхен
1972-73	Бајерн Минхен
1973-74	Бајерн Минхен
1974-75	Борусија Менхенгладбах
1975-76	Борусија Менхенгладбах
1976-77	Борусија Менхенгладбах
1977-78	ФК Келн
1978-79	Хамбургер
1979-80	Бајерн Минхен
1980-81	Бајерн Минхен
1981-82	Хамбургер
1982-83	Хамбургер
1983-84	Штутгарт
1984-85	Бајерн Минхен
1985-86	Бајерн Минхен
1986-87	Бајерн Минхен
1987-88	Вердер Бремен
1988-89	Бајерн Минхен
1989-90	Бајерн Минехн
1990-91	Кајзерслаутерн
1991-92	Штутгарт
1992-93	Вердер Бремен
1993-94	Бајерн Минхен
1994-95	Борусија Дортмунд
1995-96	Борусија Дортмунд
1996-97	Бајерн Минхен
1997-98	Кајзерслаутерн
1998-99	Бајерн Минхен
1999-00	Бајерн Минхен
2000-01	Бајерн Минхен
2001-02	Борусија Дортмунд
2002-03	Бајерн Минхен
2003-04	Вердер Бремен
2004-05	Вердер Бремен
2005-06	Бајерн Минхен

[уреди] 60-те

У сезони 1964/65 је Херти из Берлина одузета лиценца због исплаћених великих сума играчима, па је клуб у следећој сезони морао да игра у другоразредној регионалној лиги. По табели прве сезоне су лигу требали напустити и Шалке 04 и Карлсруе, али после жалбе тих клубова је одлучено да се број тимова у лиги повиси на 18 и да та два клуба те сезоне не напуштају лигу. Из Берлинског регионалног удружења је примљена у лигу и Тасманија Берлин, али се после те сезоне и закључног напуштања бундеслиге прославила по негативним рекордима свих времена у првој савезној фудбалској лиги (најмање голова: 15, највише примљених голова: 108, најмање поена: 8, најмање побједа: 2, највише пораза: 28, најмање гледалаца: 827 и највећа серија недобијених утакмица: 31). У истој години 1965, у бундеслигу долазе и два, каснија доминирајућа клуба лиге; Борусија Моенхенгладбах и Бајерн Минхен.

[уреди] 70-те

Почетком седамдесетих, је бундеслига, због тзв. бундеслига скандала изгубила на угледу - који се после побједа на европском првенству 1972 и свјетском првенству 1974 нагло поправља. Борусија Моенхенгладбах је по први пут у историји бундеслиге успјела да одбрани титулу првака Њемачке (1970/71). Након тога Бајерн Минхен по први пут, осваја ту титулу три пута за редом (1972/1973/1974). Тај резултат успијевају поновити само Борусија Моенхенгладбах (1975/1976/1977) и поново Бајерн Минхен (1985/1986/1987 и 1999/2000/2001). Највишу побједу у историји бундеслиге је остварила Борусија Моенхенгладбах против Борусије Дортмунд 1978 гдје је побиједила са 12:0.

[уреди] 80-те

Осамдесетих година је примијећено опште смањење гледалаца прволигашких утакмица. То се објашњава масовним одливом звијезда њемачког фудбала у иностранство као и појавом проблема хулигана на стадионима. Успјех тениских звијезда Њемачке тих година, Бориса Бекера (нем. Boris Becker) и Штефи Граф (нем. Steffi Graf), је утицао да се интерес гледалаца већински окренуо тениским догађањима.

[уреди] 90-те

1991. је фудбалском савезу Њемачке прикључен Фудбалски савез ДДР-а и источноњемачки клубови Ханза Росток и Динамо Дрезден се у сезони 1991/1992 прикључују савезној фудбалској лиги, која у том прелазном периоду броји 20 клубова.

Почетком 90-тих, бундеслига добија поново на популарности, што се објашњава спортским успјесима њемачке фудбалске репрезентације (треће мјесто на свјетском 1990. и на европском првенству 1996.) као и маркентишким акцијама фудбалског савеза.

[уреди] Данас

До 2001. за бундеслигу је био одговоран њемачки фудбалски савез, а од те године, одговорност преузима новооснована њемачка фудбалска лига, као приватна подорганизација фудбалског савеза. Она добија надлежности додјеле лиценци клубовима као и за маркетинг лиге.

Утакмицом Хамбургер - Бајерн Минхен, 24. август 2003. године, бундеслига слави свој 40. рођендан. Те године се уводи пракса означавања броја побијеђених шампионата, звијездама бундеслига на дресовима клубова.

До сада, на својим дресовима, 5 клубова носи звијезде бундеслиге:

Бајерн Минхен (19 пута шампион)
Борусија Моенхенгладбах (5 пута шампион)
Вердер Бремен (4 пута шампион)
Хамбургер (3 пута шампион)
Борусија Дортмунд (3 пута шампион)

Умијешаност њемачког судије Роберт Хојцера (нем. Robert Hoyzer) у скандал манипулисања спортским опкладама 2005. године, је довела до кризе али не и до пада броја гледалаца. У току 306 утакмица сезоне 2005/2006., утакмице је посјетило преко 11,56 милиона навијача (Ø 37.781 гледалаца по једној утамици), што је више од просјечног броја гледалаца у лигама Шпаније, Италије или Енглеске.

[уреди] Клубови

За више информација погледајте Бундеслига (фудбал) 2006/07.

У овој сезони, се 18 њемачких клубова бори за титулу првака.

Алеманиа Ахен, Бохум и Енерги Котбус су прешли из друге бундеслиге у прву, док су ФК Келн, Дуизбург и ФК Кајзерслаутерн као 3 последња тима пали ранг ниже.

Тимови прве бундеслиге у сезони 2006-2007

излаз

[уреди] Стадиони у сезони 2006/07

Стадиони бундеслиге су међу најмодернијима на свијету.

Сигнал Идуна парк	Олимпијски стадион у Берлину	Алијанц арена	Велтинс арена
АОЛ арена	Готлиб Дајмлер стадион	Комерцбанк арена	АВД арена
Изи Кредит стадион	Весерстадион	Волксваген арена	Шико арена
Бај арена	Пријатељски стадион	Стадион на брухвегу

Стадиони прве бундеслиге 2006/07

[уреди] Преглед: Европске квалификације (од 2005/06)

1. и 2. мјесто: Директно квалификован у лигу шампиона.
3. мјесто: Квалификације за учешће у лиги шампиона. У случају губитка директно квалификаован у купу УЕФА.
Победник купа њемачке: Директно квалификован за куп УЕФА.
4. - 5. место: Квалификације за учешће у купу УЕФА.
16. - 18. место: Прелаз у другу бундеслигу.

[уреди] Најбољи стријелац

**Најбољих 10 стријелаца бундеслиге свих времена**
Мјесто	Вријеме	Играч	Голова	Просјек
1	1965 - 1979	Герд Милер	365	0.85
2	1968 - 1988	Клаус Фишер	268	0.50
3	1965 - 1978	Јуп Хаинкес	220	0.60
4	1969 - 1990	Манфред Бургсмилер	213	0.48
5	1990 - 2003	Улф Кирстен	181	0.52
6	1983 - 1999	Штефан Кунц	179	0.40
7	1973 - 1986	Дитер Милер	177	0.58
8	1975 - 1993	Клаус Алофс	177	0.42
9	1964 – 1977	Хенес Лер	166	0.44
10	1974 - 1984	Карл-Хајнц Румениге	162	0.52

Најбољи стријелац њемачке бундеслиге свих времена је Герд Милер^[4] (нем. Gerd Müller). Он је у 427 утакмица постигао 365 голова, и 5 пута добио награду за најбољег стријелца бундеслиге. 1972. је добио награду од УЕФЕ за најбољег стријелца европе златну копачку.

[уреди] Рекорди у Бундеслиги

[уреди] Играч са највише утакмица

Највише одиграних утакмица имао је Карл-Хајнц Кербел, који је између 1972. и 1991. за Ајнтрахт из Франкфурта одиграо 605 утакмица.

[уреди] Остали рекорди

Највише аутоголова: Манфред Калц из Хамбургера (6)
Најстари играч бундеслиге: Клаус Фичел из Вердер Бремена (43 године).
Постигнут го од најмлађег играча: Нури Шахин из Борусије из Дортмунда (16 година и 335 дана).
Највише црвених картона: Јенс Новотни (8 пута).
Највише голова из једанаестерца: Манфред Калц (53 са 7 промашених).
Највише титула првака као тренер: Удо Латек (8 пута).
Највише титула првака као играч: Мемет Шол (8 пута).
Највише утакмице као тренер: Ото Рехагел (820 утакмица).
Најбржи гол бундеслиге: Ђовани Елбер (11 секунди)

[уреди] Види још

2. Бундеслига
Регионаллига
Оберлига
Женска бундеслига
Шампиони немачке
Бундеслига (Рукомет)
Аустријска бундеслига

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

http://www.dfb.de - Њемачки фудбалски савез
http://www.dfb.de/bliga/bundes/index.html - Архив прве њемачке савезне лиге
http://www.bundesliga.de/ Официјелни сајт прве њемачке савезне лиге
Прва њемачка савезна лига на kicker.de
Интересантни подаци из прве њемачке савезне лиге
Сви резултати од оснивања прве њемачке савезне лиге
- Клип немачке бундеслиге

Сезоне прве бундеслиге

1963/64 | 1964/65 | 1965/66 | 1966/67 | 1967/68 | 1968/69 | 1969/70 | 1970/71 | 1971/72 | 1972/73 | 1973/74 | 1974/75 | 1975/76 | 1976/77 | 1977/78
1978/79 | 1979/80 | 1980/81 | 1981/82 | 1982/83 | 1983/84 | 1984/85 | 1985/86 | 1986/87 | 1987/88 | 1988/89 | 1989/90 | 1990/91 | 1991/92 | 1992/93
1993/94 | 1994/95 | 1995/96 | 1996/97 | 1997/98 | 1998/99 | 1999/2000 | 2000/01 | 2001/02 | 2002/03 | 2003/04 | 2004/05 | 2005/06 | 2006/07

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%B1/%D1%83/%D0%BD/%D0%91%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0.html"

Категорије страница: Фудбал у Немачкој · Светски фудбалски савези