УЕФА

Из пројекта Википедија

Унија Европских Фудбалских Асоцијација
Лого УЕФЕ
УЕФА зона у црвеном
Основана	15. јун 1954.
Тип	Спортска организација
Седиште	Нијон, Швајцарска
Чланице	53 националне савезе
Председник	Мишел Платини
Вебсајт	www.uefa.com

Унија Европских Фудбалских Асоцијација - УЕФА (енг. Union of European Football Associations - UEFA) је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је ријеч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама из УЕФЕ зоне.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се селили у Берну. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Нијону у Швајцарској. У почетку се састојала од 25 националних савеза, данас се тај број попео на 53.

Данашњи председник УЕФЕ је француз Мишел Платини.

УЕФА, као представник националних фудбалских организација, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпила велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Садржај

1 Генерални директори УЕФЕ
2 Председници УЕФА
3 Такмичења
- 3.1 Репрезентативна
- 3.2 Клупска
4 Квалификације за светско првенство под УЕФА
5 Спољашње везе

[уреди] Генерални директори УЕФЕ

Анри Делоне (1954. - 1955.)
Пјер Делоне (1955. - 1960.)
Ханс Бангертер (1960. - 1989.)
Герхарт Ајгнер (1989. - 2003.)
Ебе Шварц (2003. - 2007.)
Ђијани Инфатино (2007.)
Давид Тајлор (2007. -)

[уреди] Председници УЕФА

Председник УЕФЕ је аутоматски потпредседник светске фудбалске организације. 26. јануар 2007. у Диселдорфу победио француз Мишел Платини свог тадашњег ривала председника УЕФЕ Ленарта Јохансона са 27:23 у гласовима. Наш председник фудбалског савеза Србије Звездан Терзић, гласао је за новог председника.

Ебе Шварц (1954. - 1962.)
Густав Видеркер (1962. - 1972.)
Артемио Франки (1972. - 1983.)
Жак Жорж (1983. - 1990.)
Ленарт Јохансон (1990. - 2007.)
Mишел Платини (2007. -)

[уреди] Такмичења

[уреди] Репрезентативна

Најважније такмичење мушких националних селекција је Европско фудбалско првенство, покренуто 1958. и први пут одржано 1960. До 1964. године носило је назив "Куп европских нација". Поред овог, УЕФА организује првенства за селекције млађе од 21, 19, и 17 година, УЕФА шампионат за жене, као и такмичење за жене млађе од 19 година. УЕФА је организатор и УЕФА/КАФ Меридијан купа (енг. UEFA/CAF Meridian Cup) заједно са Конфедерацијом афричког фудбала, на коме учествују омладинске репрезентације. У футсалу(малом фудбалу) се организује УЕФА футсал шампионат.

[уреди] Клупска

Под УЕФА-иним окриљем се одржавају и два главна клупска такмичења у Европи: Лига шампиона, чији су учесници освајачи титуле првака националних лига. Први пут је одржана 1955. под именом Европски куп шампиона, и тај назив је носила до 1991., и УЕФА куп у коме се такмиче освајачи националних купова и високопласирани клубови на завршетку националног првенства, који је 1971. настао из Купа сајамских градова (постојао од 1955.). Треће такмичење, Куп победника купова, започето 1960. се интегрисало у УЕФА куп 1999. Само четири тима су успела да се оките насловима освајача сва три наведена такмичења, успех који више није могућ ниједном тиму који није освојио Куп победника купова.

УЕФА Супер куп представља једну утакмицу у којој су супростављени освајач Лиге шампиона и првак Купа УЕФА, и настао је 1973.

УЕФА Интертото куп је љетње такмичење, у почетку играно само између клубова представника неколико фудбалских савеза средње Европе, које је УЕФА обновила 1995. Три победника овог такмичења су улазила у УЕФА куп, а од сезоне 2005/06 ће чак девет европских клубова на овај начин доћи до учешћа у Купу УЕФА. Однедавно, УЕФА је покренула Куп регија за полупрофесионалне тимове. Организује и Куп УЕФА за жене, у коме учествују женски клубови Европе, као и УЕФА футсал куп у футсалу (малом фудбалу).

Европско/Јужноамерички куп је одржаван у кооперацији са КОНМЕБОЛ-ом, и у њему су учествовали победнци лиге шампиона и њеног јужноамеричког пандана - Копа Либертадорес (шп: Copa Libertadores de América).

[уреди] Квалификације за светско првенство под УЕФА

Наредне чланице УЕФЕ су обезбедиле пласман на светским првенствима у фудбалу. Репрезентација на дебелом именом покаже да је чланица УЕФЕ победила турнир.

1930. - Белгија, СФРЈ, Румунија, Француска
1934. - Аустрија, Белгија, Западна Немачка, Италија, Мађарска, Румунија, Француска, Холандија, Чехословачка, Швајцарска, Шведска, Шпанија
1938. - Белгија, Чехословачка, Француска, Западна Немачка, Мађарска, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Румунија, Шведска, Швајцарска
1950. - Енглеска, Италија, Шпанија, Шведска, СФРЈ, Швајцарска
1954. - Аустрија, Белгија, Чехословачка, Енглеска, Француска, Мађарска, Шкотска, Швајцарска, СФРЈ, Западна Немачка
1958. - Аустрија, Чехословачка, Енглеска, Француска, Мађарска, Северна Ирска, СФРЈ, Шкотска, Шведска, СССР, Велс, Западна Немачка
1962. - Бугарска, Чехословачка, Енглеска, Мађарска, Италија, Шпанија, СФРЈ, СССР, Швајцарска, Западна Немачка
1966. - Бугарска, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Португалија, Шпанија, Швајцарска, СССР, Западна Немачка
1970. - Белгија, Бугарска, Чехословачка, Енглеска, Италија, Румунија, Шведска, СССР, Западна Немачка, Израел
1974. - НДР, Бугарска, Италија, Холандија, Пољска, Шкотска, Шведска, СФРЈ, Западна Немачка
1978. - Аустрија, Француска, Мађарска, Италија, Холандија, Пољска, Шкотска, Шпанија, Шведска, Западна Немачка
1982. - Аустрија, Белгија, Чехословачка, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Северна Ирска, СФРЈ, СССР, Пољска, Шкотска, Шпанија, Западна Немачка
1986. - Белгија, Бугарска, Данска, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Северна Ирска, Пољска, Португалија, СССР, Шкотска, Шпанија, Западна Немачка
1990. - Аустрија, Белгија, Чехословачка, СФРЈ, Енглеска, Ирска, Италија, Холандија, Румунија, Шкотска, Шпанија, Шведска, СССР, Западна Немачка
1994. - Белгија, Бугарска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Холандија, Норвешка, Румунија, Русија, Шпанија, Швајцарска, Шведска
1998. - Аустрија, Белгија, Бугарска, СРЈ, Данска, Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Норвешка, Румунија, Шкотска, Шпанија, Хрватска
2002. - Белгија, Данска, Словенија, Енглеска, Италија, Француска, Ирска, Немачка, Пољска, Португалија, Русија, Шпанија, Шведска, Турска, Хрватска
2006. - Чешка Република, Енглеска, Немачка, Француска, Италија, Холандија, Пољска, Португалија, СЦГ, Шпанија, Швајцарска, Шведска, Хрватска