Вергилије
Из пројекта Википедија
Публије Вергилије Марон (Publius Vergilius Maro, 15. октобар 70 ст.е.— 20. септембар 19 ст. е. Бриндизи) првосвештеник је римске поезије и Августове рестаурације. Припада времену Кајсарова наследника Октавијана Августа.
| КЊИЖЕВНОСТ |
| римска књижевност |
| латински језик |
| изговори латинског језика |
Садржај |
[уреди] Животопис
Вергилије је рођен 15. октобра 70. пне. у селу Андес близу Мантове (Mantua), у северној Италији. У овоме крају има келтских и илирских насеља, па латинитет Вергилијевог имена није сасвим поуздан. Није био из имућне породице, али је од младости веома пажљиво образован. За то се побринуо његов отац. Младост је Вергилије провео деломично у школама Кремоне и Милана (Mediolanum). Потом је прешао у Рим где је студирао реторику, медицину и философију, првенствено Епикурову код епикуровца Сирона. Збуњиви и стидљиви Вергилије није имао успеха као јавни беседник. Али је већ у младости писао успеле мање песме по угледу на александријске песнике и неотерике Катулове дружине, учено и интимно. Налазимо тако у његовој младости оне елементе који ће бити значајни и за његово песништво: близину селу и природи, солидно и широко образовање прожето реториком, која стоји поред поезије склоне ерудицији и артизму. Није младог Вергилија мимоишло ни оно колебање између философије и реторике, карактеристично за античко образовање у коме су се философ и ретор непрестано борили око воћства. Сачувана је под именом Вергилијевим једна кратка песма у чију аутентичност немамо разлога да се сумња и где се млади песник опрашта од реторике и од песништва да би се сасвим посветио Епикуровој философији. Па опет се и у тој песми Вергилије не опрашта сасвим и заувек од песништва — сматра да су повремени излети у песништво чак и епикуровцу дозвољени. Али песништво је победило над философијом, и то песништво у коме је и реторика нашла доста места.
У Риму је Вергилије друговао са елегичарем Корнелијем Галом, са историчарем Асинијем Полионом и са Алфеном Варом, који је по свој прилици такође писао песме. Овим пријатељима посветио је неке од својих Пастирских песама, и то Галу десету, Полиону четврту и осму, Вару девету. Ускоро постаје пријатељ угледног и богатог Мецене, заправо Мајкената (Maecenas), потомка краљевске етрурске лозе. Постаје и интиман друт песника Хорација. У Хорацијеву Путу у Брундисиј читамо како Хорације, родом са југа Италије, и Вергилије, родом са севера, прате Мајкената, који путује важним политичким послом. Тај реалистички опис показује пријатељске односе који владају у овоме кругу образованих песника чији заштитник, Мајкенат, и сам саставља стихове, али му је главна брига да и у делима његових пријатеља нађе израз Августова политика „обнове". Вергилија рано упознаје и сам Октавијан Август, па га постепено све чвршће везује за себе и своју културну пропаганду. Тако Вергилије Песмама о пољопривреди и спевом Ајнеида постаје главни представник Августова песншптва, високо цењен и од самог Августа који му обезбеђује удобан и повучен живот.
Последњих десет година живота провео је Вергилије већином близу Напуља, а понекад и на Сицилији. Године 19. пне. полази на пут у Грчку и Анадол с намером да упозна те крајеве пре него доврши спев Ајнеиду и посвети се потом сасвим философији, јер га ова жеља из младости није напустила. У Атини се нађе са Августом који га наговори да се врати. Нежна здравља, Вергилије се већ у Грчкој разболи, стигне лађом до Бриндизија у Апулији где умре 20. септембра 19. године ст. е. Његово тело пренесу до Напуља и ту сахране. Био је, кажу, сељачког лика, омањи и пуначак, али нежног здравља. Тих, скроман и јако стидљив избегавао је јавност, па су га стога звали Parthenias.
[уреди] Књижевни рад
[уреди] Списак радова
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Сабрана дела
-
- Latin texts & commentaries
- Aeneid translated by T. C. Williams, 1910
- Aeneid translated by John Dryden, 1697
- Aeneid, Eclogues & Georgics translated by J. C. Greenough, 1900
- Works of Virgil at Theoi Project
- Aeneid, Eclogues & Georgics translated by H. R. Fairclough, 1916
- Works of Virgil at Sacred Texts
- Aeneid translated by John Dryden, 1697
- Eclogues & Georgics translated by J.W. MacKail, 1934
- P. Vergilivs Maro at The Latin Library
- Latin texts
- Дела Virgil на Пројекту Гутенберг
- Latin texts
- Aeneid translated by E. Fairfax Taylor, 1907
- Aeneid, Georgics & Eclogues translated by (unnamed)
- Virgil's works: text, concordances and frequency list.
-
- Биографија
- Suetonius: The Life of Virgil, an English translation.
- Vita Vergiliana, Aelius Donatus' Life of Virgil in the original Latin.
- Virgil.org: Aelius Donatus' Life of Virgil translated into English by David Wilson-Okamura
- Project Gutenberg edition of Vergil—A Biography, by Tenney Frank.
- Vergilian Chronology (in German).
- Коментари
- "A new Aeneid for the 21st century". A review of Robert Fagles's new translation of the Aeneid in the TLS, February 9th, 2007.
- Virgil in Late Antiquity, the Middle Ages, and the Renaissance: an Online Bibliography
- Virgilmurder (Jean-Yves Maleuvre's website setting forth his theory that Virgil was murdered by Augustus)
- The Secret History of Virgil, containing a selection on the magical legends and tall tales that circulated about Virgil in the Middle Ages.
- Interview with Virgil scholar Richard Thomas and poet David Ferry, who recently translated "The Georgics", on ThoughtCast
[уреди] Литература
- Др. Милан Будимир, Др. Мирон Флашар: Преглед римске књижевности (Универзитет у Београду, Београд 1963)
