Гистав Флобер
Из пројекта Википедија
Гистав Флобер (фр: Gustave Flaubert) (12. децембар 1812 - 8. мај 1880) француски реалиста. У моментима инспирације напуштао је све обавезе и препуштао се писању, а често би провео цијели дан у писању, и на крају написао свега пар реченица. Ово објашњава зашто су његова дјела малобројна, али изузетно квалитетна.
Дјела Гистава Флобера се нарочито истичу љепотом стила и вјештином опажања. Многи истраживачи у Флоберовом дјелу налазе одјеке романтизма. Начин на који је портретисао своје ликове је био инспиративан за многе потоње писце; од Емила Золе до Марија Варгаса Љосе.
Његов роман „Госпођа Бовари“, из 1857, плод је шестогодишњег рада и сматра се првом потпуно реалистичарском књигом. У њој описује живот жене у француској провинцији, распетој између маштања и свакодневице. Када се појавила, књига је у јавности изазвала скандал због своје искрености.
У историјском роману Саламбо (1862) радња се дешава у древној Картагини и настала је на основу утисака са путовања у Тунис.
Мање успешан од „Госпође Бовари“, али још утицајнији као путоказ у развоју европског романа, је Флоберов роман „Сентиментално васпитање“ (l`Education sentimentale) из 1869.
Написао је још романе „Искушење Светог Антонија“ (1874) и „Бувар и Пекише“ (постхумно објављен 1881).
Он и Оноре де Балзак су имали велики утицај на касније реалистичаре и натуралисте: Ги де Мопасан, Карл Хајсманс, и у Енглеској Џорџ Елиот.
