Готска архитектура

Из пројекта Википедија

Западно прочеље катедрале Нотр-Дам у Паризу

Као готску архитектуру означавамо европску архитектуру врхунца и позног доба уметности средњег века која је изграђена у готском стилу. Као архитектонски својебитни стил настаје у 12. веку у срдњој Француској, тачније у области Ил-де-Франс у коју спада и град Париз и одатле се као "француски експортни производ" раширила у већину земаља западне и средње Европе и врло брзо се прошириа у Енглеску, касније на Иберијско полуострво, у Немачку и друге земље западне европе. У Италији је готика створила посебну смесу са романиком, антиком и византијским стилом, дошла је ту мало касније и замењује се ренесансом архитектуром. Још на почетку 16. века првенствено у средњој Европи настајала су у основи готска дела.

[уреди] Назив готика

Назив "готика" завели су италијански хуманисти који су је погрешно спајали са "Готима" чије се уметност сматрала барбарском и ово доба су означавали као "мрачно доба" срдњег века а саму готику су сматрали уметошћу "без сваког доброг укуса". Неки архитекти су имали великог схватања за значај готске архитектуре (као Франческо Боромини) и њихова дела у којима су употребљавали готске елементе су понекад неисправно сврставана у тзв. барокну готику. Готика је уопштено опет била примана у 19. веку када су се реконструисала готска дела и у то је доба готика била проглашена у Немачкој за "немачки народни стил". У 19. и 20. веку појавио се и уметнички правац под иманом новоготика који се развијао у Енглеској и САД и инспирисао се делима готике.

Уопштено о готској уметности видети чланак готика.

[уреди] Настанак готске архитектуре

Готска архитектура је настала трансформацијом, монументализацијом и смишљањем нових архитектонских елемената у позно романској архитектури у Француској у области Ил-де-Франс при чему црпе из романске архитектуре Нормандије и Бургундије, као и даљих области. Најкарактеристичнији елеменат изломљени лук је преузет са Сицилије а од Арапа је дошао ребрасти свод.

[уреди] Карактеристике готске архитектуре

Потпорни систем готских катедрала

Готика је обележена системом архитектонске изградње који се супротстављао са архитектуром антике и класике. У изградњи катедрала је употребљавала као већ и у романској архитектури латински крст и подужну основу.

Крстати ребрасти сводови су се први пут примењивали у готици. У романској архитектури су се примењивали полуобличасти сводови на квадратној основи са четири лука. У готици се примењују два дијагонално постављена лука који могу да се поставе изнад сваке врсте па и полигоналне основе и тако засводе простор на овај нови начин.
Велики прозори и високи зидови су карактеристични за готску архитектуру за разлику од дотадашњих у романици, носећих тешких зидова са малим прозорским отворима. Крстати ребрасти сводови, скелетна конструкција и преломљени лук су у готици омогућили велике отворе који су донели светло и прозрачност у унутрашњи простор катедрала. Типичан елеменат је била розета која је постављана изнад портала на репрезентативној фасаду објекта. Практично сваки елеманат у готској архитектури је носећи. Архитекти готике нису употребљавали прорачун и примењивали су експерименат и заблуду и постизали велике резултате у конструкцији.
Наглашавање вертикала је типично за готску архитектуру. Сводови у катедралама су достизали висину до 48 метара. Поједини градови су се утркивали у тежњи за што вишљим и велелепнијим катедралама. Настојало се за постављањем пропорције између висине и ширине грађевине.
Витки и високи ступови на полигоналним основама такође су карактеристични за ову архитектуру.
Орнаменти су били сложени из геометријских облика и примењени су мотиви из биљног и животињског света.

[уреди] Сен-Дени

За прву готску катедралу уопште сматра се доградња бенедиктинског манастира Сен-Дени која је настала у првој половини 12. века. Новим начином је спојено неколико елемената тако да је створена целина која се сматра праузором за све касније настале готске катедрале, што је у првом реду примена крстатог ребрастог свода, прочеље са монументалним порталом и паром торњева, велики прозорски отвори украшени витражима, слелетни систем градње и пренос терета свода помоћу контрафора, масивним потпорњима прислоњеним уз зидове.

[уреди] Однос готике и антике

Готски стил је поред античког система поредка ступова (ренесанса, барок, класицизам) и модерне архитектуре (пуризам, конструкционизам, функционализам), најзначајнији употребљавани систем градње у средњоевропској архитектури. И ако је готика била схваћена као реакција на античку традицију, трудила се да своја схватања надовеже на антику. Употребљавала је античке ступове, аркаде између бродова катедрала (Сен-Дени, Нотр-Дам у Парису, Ремсу итд.).

Готска архитектура тежи ка монументалности, помпезности, бесконачној дужини, ширини и висини грађевине, која је буквално изазивала вртоглавицу и изграђена је на самој граници носивости за примењене материјале у градњи.

[уреди] Нотр-Дам, Шартр и Ремс

Најзначајнија тројка француских катедрала која представља даљу фазу развоја готске архитектуре у Француској.

Петобродна катедрала Нотр- Дам (1163. - 1245. ) у Парису је изванредна грађевина већ својом величином, јер је 130 метара дуга а висина свода досеже 35 метара. Запажања вредна је, јединствена сводна крстата ребраста конструкција састављена од 6 елеманата којом је покривен главни брод и трансепт (попречни брод), - као и западно прочеље са скулптурама француских краљева.

Катедрала у Шартру је најпознатија богородична црква у Француској. Била је изграђена после пожара 1194. године. Због тога јер је свака нова црква требала бити велелепнија и лепша од предходне она је вишља од цркве Нотр- Дам у Парису. Делује ипак мало тешко јер употребљава предиомензионисане елеманте градње и делује као вечита грађевина што је очито био главни циљ градње.

Последња од тројке катедрала је катедрала у Ремсу. Била је грађена после пожара 1210. године. Она се карактерише првенствено употребом великог броје скулптура којима је на западном прочељу практички преплављена.