Даворјанка Пауновић Зденка

Из пројекта Википедија

Могуће кршење лиценце.
За овај чланак се претпоставља да крши лиценцу о ауторским правима.
Уколико се у скорије време не пошаље писмо вебмастеру сајта са кога је садржај преузет, овај чланак ће бити обрисан.
Погледајте и страну Проблеми с лиценцом или страну за разговор.

Даворјанка Пауновић Зденка (1921-1946) је била друга невенчана жена Јосипа Броза, коју је из милоште звао Зденка.

[уреди] Биографија

Рођена је 19. јануара 1921. године у Пожаревцу у учитељској породици. Отац јој је био угледна личност - учесник Првог светског рата, носилац многих одликовања, међу којима Орден Карађорђеве звезде.

Сестра њене мајке, односно њена тетка, била је Вера Милетић позната комунистичка активисткиња, која је у току рата била ухапшена и испитивана у логору на Бањици. Она је проказала партијску организацију Београда, након чега су многи чланови те организације били ухапшени и стрељани. Вера Милетић је била невенчана жена Моме Марковића и мајка Мирјане-Мире Марковић, супруге Слободана Милошевића.

Од 1939. године је члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу, а од јуна 1940. године члан ОК СКОЈ-а. Након завршене гимназије уписала се на Филозофски факултет у Београду. Исте године била је и секретар Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду. Одмах по упису, укључила се у студенски покрет и постала један од главних активиста.

Даворјанка је упознала Броза на илегалном радиотелеграфском курсу, који је одржан у Загребу 1941. године. Броз је као генерални секретар партије пратио курс и упознао све учеснике. Његовој пажњи није могла да умакне Даворјанка, која је била изузетно лепа и интелигентна девојка.

Броз је Даворјанку освојио шармом, духовитошћу, а посебно положајем у партији, јер је Даворјанка ценила успешне и значајне личности, а и сама је желела да једног дана то постигне. Била је то љубав на први поглед. Љубав скојевке са генералним секретаром Комунистичке партије Југославије, који је од ње био старији пуних 30 година.

Даворјанка је без имало емотивних траума и моралних обзира, оставила свог претходног љубавника Јову Капичића и сва се предала новој љубави.

После окупације Краљевине Југославије 1941. године обавља дужност курира између ПК КПЈ за Србију и ЦК КП Хрватске, а затим постаје специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Приликом Брозовог преласка у Београд, Даворјанка је званично обављала послове Брозове секретарице. У пратњи Јаше Рајтера и Веселине Малинске, Даворјанка је заједно са Брозом прешла из Београд на слободну територију у околину Ваљева 16. септембра 1941, коју су четници ослободили у крвавим борбама од Немаца. Поред секретарице Даворјанка је вршила посао дактилографкиње и домаћице. У почетку, ни најближа околина није могла бити сигурна у њихову интимну везу, већ су само претпостављали. Међутим, како је време пролазило, Даворјанку и Брозово понашање и њихов међусобан однос, све више су одговарали положају супружника.У току НОР-а била стално с Врховним штабом као Брозов лични секретар.

Да је Даворјанка била највећа Брозова љубав, о томе најбоље говоре ове његове речи:

Моја велика инспирација за многа животна дела, била је Даворјанка Пауновић, коју сам из милоште звао Зденка. Надимак сам јој дао по зденцу који представља непресушан извор бистре и хладен воде. Зденка је била непресушан извор мојих идја и моје интелектуалне, револуционарне и политичке активности. Била је моје велико психичко надахнуће и телесно задовољство. Била је моја свакодневна ментална стимулација до краја њеног кратког живота.

Даворјанка је била једина женска особа за коју је Броз рекао: "Ја без ње не могу!" Ове Брозове речи изговорене су и упућене партијским друговима на партијском састанку Врховног штаба, који је у околини Фоче одржан 1942. године, са једном тачком дневног реда: Однос Броза и Даворјанке Пауновић. На том састанку, Броз и Даворјанка оптужени су и критиковани због непридржавања и кршења партизанских моралних норми, односно због заједничког живота и сексуалне везе, иако нису били супружници. Раде Вујовић, један од Брозових пратилаца, тражио је Брозово искључење из партије, а Цана Бабовић да се Броз казни последњом опоменом. Броз је тада изговорио наведене речи и још додао: "Радите шта хоћете."

Због овог његовог става и Ранковићевог мишљења да се Броз и Даворјанка могу изузети из наведених правила, под условом да после завршетка рат ступе у брак, Броз и Даворјанка нису партијски кажњени. Услов да после рат ступе у брак, за њих није био никакав проблем, јер су они то и сами желели и одлучили. После састанка, они су наставили живот по старом.

О Брозу као мушкарцу, односно сексуалној особи, испричала је Спасенији - Цани Бабовић и Стани Томашевић једном приликом Даворјанка Пауновић и рекла:

Мој писаћи и полни строј морају бити у стању приправности. Ни за једно и друго Тито нема одређено време. Некада сам неке наредбе куцала изашавши из колоне и држећи машину на крилу. Једном приликом за време нашег односа, Немци су били врло близо места где смо се ми налазили. Чула се јака паљба која се приближавала. Ја сам била јако уплашена и упозорила Тита, међутим он је и даље "радио свој посао" док су другови гинули. Њега то није ометало у његовој похоти нити је хтео да прекине све док није доживео врхунац.

Пред крај рата, Даворјанка се разболела од туберкулозе, због чега је упућена на лечење у Москву. Вратила се у Београд неизлечена. После кратког времена она је умрла 1. маја 1946. Њена смрт је Броза дубоко потресла. Не обавештавајући никога о њеној смрти, наредио је обезбеђењу да је сахрани у кругу краљевског Белог Двора у који се Броз уселио пред сам крај рата. Желео је да његова Зденка и мртва буде у његовој близини, а то је била и њена последња жеља.

Након женидбе са Јованком, Даворјанкини посмртни остаци пренесени су из Београда и сахрањени у Пожаревац