Драгица Правица

Из пројекта Википедија

Драгица Правица (1919-1942) студент,партизанка и народни херој Југославије

Рођена је 28. октобра 1919. године у селу Бјелаца код Требиња. Потиче из имућне сељачке породице. Основну школу завршола је у манастиру Дужи, а гимназију је завршила 1939. године у Дубровнику. Као ученица гимназије пришла је омладинском покрету у Дубровнику и Требињу. Већ 1938. године постала је члан Месног комитета, а 1939. године Среског комитета СКОЈ-а за Требиње.

Као студент Филозофског факултета у Београду укључила се у политичке акције СКОЈ-а и КПЈ. Нарочито је била активна у демонстрацијама од 14. децембра 1939. године. У периоду 1938. до 1941. године радила је у омладинској секцији удружења "Неретва", културно-уметничкој групи студентског удружења "Петар Кочић", била је члан Акционог одбора стручних студентских удружења на Београдском универзитету 1940. и 1941. године. Члан КПЈ постала је у лето 1940. године.

Одмах после 27. марта 1941. године враћа се у родни крај. После капитулације Краљевине Југославије, заједно са старијим братом Радом и осталим ради на припремама за оружану борбу. У требињској општини руководила је политичким радом са омладином и женама. Учествује у прикупљању оружја, формирању првих партизанских јединица, актива омладине и СКОЈ-а, одбора АФЖ-а, а такође и у оружаним акцијама против окупатора и његови сарадника. Обављала је низ дужности у НОП-у: била је секретар Среског комитета СКОЈ-а за Требиње, члан Среског комитета КПЈ за Требиње, од октобра 1941. године, и члан Окружног комитета СКОЈ-а за источну Херцеговину. Крајем 1941. и почетком 1942. учрествује у неколико оружаних сукоба са непријатељем. Априла 1942. године постаје члан, а у мају и секретар Окружног комитета КПЈ за Херцеговину.

После непријатељске офанзиве на слободну територију у Херцеговини, крајем маја и почетком јуна 1942. године, партизанске јединице повлаче се у западну Босну, а Правица остаје по партијском задатку у требињском срезу. Убрзо су је ухапсили четници и мучили у затвору Зупци, а затим предали Италијанима. Мучена је у затвору "Казбек" у Дубровнику од 12. до 16. јуна 1942. године. Италијани, не могавши изнудити признање, враћају Правицу четницима. У четничком затвору у Љубомиру, крај Требиња, мучена је десетак дана и да би 27. јуна 1942. била стрељана са братом Радом.

За народног хероја Југославије проглашена је 8. јуна 1945. године.