Етничке групе Војводине

Из пројекта Википедија

Етничке групе Војводине

Етничка мапа Војводине

Срби – Срби чине апсолутну етничку већину становништва Војводине. Према попису становништва из 2002. године, у Војводини је живело 1.321.807 Срба, и они су чинили 65,05% становништва овог региона. Срби су такође већинско становништво у већини војвођанских општина и већих градова. Од великих градова, Срби не чине већину становништва у Суботици, која има етнички мешано становништво, али је српски језик главни језик у Суботици. Срби чине већину становништва у следећим великим градовима Војводине: Новом Саду (75%), Сомбору (61%), Сремској Митровици (87%), Кикинди (76%), Зрењанину (74%), Панчеву (76%), Вршцу (70%), Руми (86%), Бачкој Паланци (78%), Инђији (84%), Кули (52%), Апатину (61%) и Темерину (64%). Остале општине у којима Срби чине већину становништва су: Нова Црња (70%), Нови Бечеј (69%), Сечањ (69%), Житиште (60%), Нови Кнежевац (59%), Алибунар (56%), Бела Црква (74%), Ковин (75%), Опово (86%), Пландиште (54%), Оџаци (82%), Беочин (68%), Србобран (67%), Сремски Карловци (76%), Тител (85%), Жабаљ (86%), Ириг (79%), Пећинци (92%), Стара Пазова (81%) и Шид (77%). Срби такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Врбас (48%) и Бач (46%). Српски језик је један од шест службених језика Војводине, а то је такође и главни језик који се говори у овој покрајини.

Мађари (Војвођански Мађари) – Мађари углавном живе у северном делу Војводине (највише у северној Бачкој). Они чине већинско становништво у шест војвођанских општина: Кањижи (86%), Сенти (81%), Ади (77%), Бачкој Тополи (59%), Малом Иђошу (56%) и Чоки (52%). Мађари такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Бечеј (49%) и Суботица (38%). Око 60% војвођанских Мађара живи на подручју ових осам општина. У Војводини укупно има 290.207 Мађара. Они чине 14,28% становништва покрајине и друга су етничка група по бројности. Мађарски језик је један од шест службених језика Војводине.

Словаци – Словаци су трећа по бројности етничка група у Војводини и чине већину становништва у општини Бачки Петровац (66%), а такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитој општини Ковачица (41%). У Војводини живи 56.637 Словака и они чине 2,79% становништва покрајине. Словачки језик је један од шест службених језика Војводине.

Хрвати – У Војводини живи 56.546 Хрвата и они чине 2,78% становништва покрајине. Хрватски језик је један од шест службених језика Војводине.

Југословени – У Војводини живи 49.881 Југословена и они чине 2,45% становништва покрајине. Југословени углавном говоре српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 80.721 Југословена. Од тога броја, 49.881 је живело у Војводини, а 30.840 у Централној Србији.

Црногорци – У Војводини живи 35.513 Црногораца и они чине 1,75% становништва покрајине. Претежно живе у селу Ловћенац (Секич), општина Мали Иђош, где су колонизовани пошто је након Другог светског рата село етнички очишћено од староседелаца Немаца. Црногорци углавном говоре црногорским језиком.

Румуни – У Војводини живи 30.419 Румуна и они чине 1,50% становништва покрајине. Румунски језик је један од шест службених језика Војводине.

Роми – У Војводини живи 29.057 Рома и они чине 1,43% становништва покрајине. Ромски језик није службен у Војводини, али се на овом језику емитује ТВ програм, а издају се и друге публикације.

Буњевци – Буњевци су мала етничка група која углавном живи на северу Војводине. У Војводини живи 19.766 Буњеваца. Буњевци говоре икавским и ијекавским дијалектом српског језика.

Русини – У Војводини живи 15.626 Русина и русински језик је један од шест службених језика Војводине. Русински језик се углавном говори у Војводини, а овај језик спада у групу западнословенских језика и сличан је словачком језику. Постоји такође и други русински језик, који се говори у Украјини, али овај језик се разликује од језика војвођанских Русина и спада у групу источнословенских језика.

Македонци – У Војводини живи 11.785 Македонаца и они углавном говоре македонски језик.

Украјинци – У Војводини живи 4.635 Украјинаца и они углавном говоре украјински језик.

Муслимани – У Војводини живи 3.634 етничких Муслимана и они углавном говоре српски језик. Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 19.503 етничких Муслимана, од којих је 15.869 живело у Централној Србији, а 3.634 у Војводини.

Немци – У Војводини живи 3.154 Немаца и они углавном говоре немачки језик. Немачко становништво у Војводини је раније било бројније (око 350.000 пре Другог светског рата), али се већина Немаца иселила у Немачку после Другог светског рата.

Словенци – У Војводини живи 2.005 Словенаца и они углавном говоре словеначки језик.

Албанци – У Војводини живи 1.695 Албанаца и они углавном говоре албански језик.

Бугари – У Војводини живи 1.658 Бугара и они углавном говоре бугарски језик.

Чеси – У Војводини живи 1.648 Чеха и они углавном говоре чешки језик.

Руси – У Војводини живи 940 Руса и они углавном говоре руски језик.

Горанци – У Војводини живи 606 Горанаца и они углавном говоре српски језик. Етнички Горанци углавном живе на Косову и Метохији.

Бошњаци – У Војводини живи 417 Бошњака и они углавном говоре бошњачки језик.

Власи – У Војводини живи 101 етнички Влах. Власи углавном живе у Централној Србији и говоре влашки језик.

Шокци – Шокци су мала етничка група, која углавном живи у Војводини. У Србији живи 1.864 Шокаца и они углавном говоре српски језик. У прошлости је шокачко становништво било бројније (преко 20.000 у 19. веку).

Јевреји – Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 206 етничких Јевреја. У прошлости је јеврејско становништво Војводине било бројније (око 19.000 пре Другог светског рата), али је највећи број њих убијен за време фашистичке окупације у Другом светском рату. Војвођански Јевреји су углавном говорили Јидиш језиком.

Ашкалије – Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 287 етничких Ашкалија. Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Ашкалије углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Палестине (њихово име је настало од имена града Ашкелон у данашњем Израелу).

Египћани – Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 201 етничких Египћана. Египћани су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Египћани углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Египта.

Грци – Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живео 191 етнички Грк.

Пољаци – Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 103 етничка Пољака.

Кинези – Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је званично живело само 27 етничких Кинеза, али је стварно присуство ове етничке заједнице знатно веће. Иако су Кинези скорашњи досељеници у Војводину, у Новом Саду, а и другим градовима покрајине, има много кинеских продавница и ресторана.