Источна Немачка
Из пројекта Википедија
|
|||||
| Национални мото: нема | |||||
 |
|||||
| Службени језик | немачки | ||||
| Главни град | Источни Берлин службено: "Berlin, Hauptstadt der DDR" (Берлин, главни град НДР) | ||||
| Површина | 108.333 km² | ||||
| Становништво - Укупно (1989.) - Густина насељености |
17.000.000 154/km² |
||||
| Конституисана | 7. октобар, 1949. | ||||
| Валута | 1 марка (Источнонемачка марка) = 100 пфенинга |
||||
| Временска зона - лети |
CET (UTC+1) CEST (UTC+2) |
||||
| Химна | Auferstanden aus Ruinen (Из рушевина подигнута) |
||||
| Позивни телефонски број | +37 (бивши) | ||||
| ISO 3166-1 | DD (бивши) | ||||
| ISO 3166-3 | DDDE | ||||
| Интернет домен | .dd (бивши) | ||||
Источна Немачка, званично Немачка Демократска Република (НДР), (не: Deutsche Demokratische Republik (DDR)) је била комунистичка држава која је трајала од 1949. до 1990. године под бившом Совјетском окупационом зоном. НДР је прокламовама у совјетском делу Берлина 7. октобра 1949. Пуни суверинитет је добила 1945, али совјетске трупе су ступиле на њену територију после договора у Потсдаму, као одговор Америчком присуству у Западној Немачкој током Хладног рата. Источна Немачка је била чланица Варшавског пакта. После избора, сјединила се са Савезном Републиком Немачком 1990. године.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте [[]], Историја Источне Немачке и Историја Немачке. |
| Историја Немачке |
|---|
|
На крају Другог светског рата, на Потсдамској конференцији 1945, победничке државе: Француска, Велика Британија, Сједињене Државе и Совјетски Савез одлучиле су да поделе Немачку у четири окупационе зоне. Свака држава би контролисала одређени део Немачке док се њен суверинитет не реорганизује.
Територија Источне Немачке је првобитно била насељена Словенским народом Вендима, а Немачка ју је освојила у средњем веку. Новоосвојена територија је организована у облику немачких феудалних држава на словенским земљама. Кретања разних народа по њеној територији су значајно утицала на етнички састав Источне Немачке. Већи део Источне Немачке је био део Краљевине Прусије.
У империјалистичкој Немачкој и Вајмарској Републици, територије које су припадале Источној Немачкој су се налазиле у централном делу државе. Те територије се се називале "Mitteldeutschland" (Средња Немачка), док су „истоку“ припадале провинције као што су источна Померанија, источни Бранденбург, Шлеска и Источна и Западна Прусија. Током Другог светског рата, савезници су на конференцији на Јалти одлучили да послератна граница Пољске буде померена западније према реци Одри, док би се совјетска граница такође померила западније према пољским територијама.
Дискусије на Јалти и у Потсдаму су знатно утицале на будуће окупационе границе и администрацију послератне Немачке, која је потпала под четири силе победнице (Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и СССР). Државе Меклнбург, Бранденбург, Саксонија, Саксонија-Аналт, Тирингија и берлински источни сектор су потпали под немачки совјетски сектор. Остатак територије Немачке је подељен на три дела којима су управљале Сједињене Државе, Велика Британија и Француска. Територија под њиховом управом је конституисана као Савезна Република Немачка (СРН или Западна Немачка).
Источна Немачка је прихавтила социјализам као државно уређење и постала је део Варшавског пакта, док је Западна Немачка постала либерлана парламентарна република и чланица НАТО-а.
Први лидер НДР је био Валтер Улбрихт. Устав Источне Немачке је дефинисао државу као „Републику радника и сељака“. До 1949. Немачка демократска република била је федерација.
17. јуна 1953, пратећи мале плате и изградњу грандиозног булевара (Стаљиналеја) у Источном Берлину, велики број грађана на улицама је започео демонстрације. Касније, тог дана Совјетске трупе и тенкови изненада су почели са хладнокрвним убијањем демонстраната – било је најмање 125 мртвих. (види Побуна у Источној Немачкој).
Убрзо после поделе Немачке, Берлин, бивши главни град Немачке подељен је у четири сектора. Источни део је потпао под контролу Совјетског Савеза, док је западни расподељен преосталим трима западним силама победницама.
Конфликт око статуса Западног Берлина је створио Берлински ваздушни мост. Брз просперитет Западне Немачке и економска стагнација Источне, навели су велики број Немаца из источног дела Немачке да пребегну на запад.
До педесетих година, избеглице су прелазила Совјетску зону Немачке да би започеле нов живот на Западу. Унутарнемачка граница је била затворена, али до педесетих година, граница у Берлину је била лако премостива. У ноћи, 13. августа 1961, источнонемачке трупе су дошле на границу са Западним Берлином и почеле да граде Берлински зид. Проток људи је потом рестриктивно контролисан у оба правца.
1971. године, Ерих Хонекер је заменио Улбрихта. Источна Немачка је генерално била економски најпросперитатнија држава Варшавског пакта. До седамдесетих година позиција Западне Немачке се огледала у Халштајнској доктрини која је укључивала игнорисање Источне Немачке. Раних седамдесетих „источна политика“, чији је покретач Вили Брант подразумевала је заједничку сарадњу Источне и Западне Немачке.
Августа 1989, Мађарска је уклонила своју рестриктивну границу и неколико хиљада људи је из Источне Немачке прешло „зелену“ границу Мађарске, и потом преко Аустрије дошло до Западне Немачке.
9. новембра 1989. срушен је Берлински зид. Резултат је су биле дирљиве емотивне сцене на улицама, када је стотине хиљада Источних Немаца прешло у Западни Берлин (и Западну Немачку) по први пут. Било је неколико покушаја за конституисање некомунистичке Источне Немачке, али позиви на уједињене Немачке су их спречили. После преговора (преговори „2+4“ – две Немачке и силе победнице) створени су услови за уједињење Немачке. Коначно, 3. октобра 1990, источнонемачка популација је била прва из источног блока која је приступила Европској унији као део Савезне Републике Немачке. Територије Источне Немачке су признате као саставни део Савезне Републике Немачке, а Устав из 1950. је укинут.
До данашњег дана, постоји много тога што подећа на различитости „источног“ и „западног“ дела Немачке (нпр. жвотни стилови, богатство, политичка уверења итд). Економија источног дела Немачке се бори за опоравак, а велики део средстава се и даље каналише са запада. По најновијим истраживањима јавног мњења (које је вршено на територији бивше западне Немачке) 25% становништва је да се поново сазида Берлински зид.
[уреди] Спорт
Такмичење са за Западом је настављено и на спортском плану. Немачка Демократска Република је први пут наступила на летњим Олимпијским играма у Мексико ситију 1968 када се распао заједнички тим истока и запада.
- Летње Олимпијске игре у Мексико Ситију 1968 године освојила 25 медаља 9 златних, 9 сребрних и 7 бронзаних пета по пласману држава.
- Летње Олимпијске игре у Минхену 1972 освојили 20 златних,23 сребрних и 23 бронзана одличија укупно 66 медаља трећа држава по броју медаља одмах иза САД које имају 91.
- Летње Олимпијске игре у Монтреалу 1976 освојено 40 златних, 25 сребрних и 25 бронзаних одличија укупно 90 медаља одмах иза првопласираног СССР-а и први пут испред трећепласираних САД-а.
- Летње Олимпијске игре у Москви 1980 освојено 47 златних, 37 сребрних и 42 бронзана опдличија укупно 126 одличија други иза СССР-а.
- Летње Олимпијске игре у Лос Анђелесу 1984 бојкотоване.
- Летње Олимпијске игре у Сеулу 1988 је последње појављивање освојено 37 златних, 35 сребрних и 30 бронзаних одличија укупно 102 друга по пласману иза СССР-а а испред САД-а други пут.
За све време свог обитавања на Олимпијским борилиштима НДР је оставила иза себе 409 медаља на Летњим Олимпијским играма. Пливачи (женски тим нарочито), атлетичари, одбојкаши, рукометаши, гимнастичари, стонотенисери, веслачи и други многобројни спортисти оставили су не иѕбрисиви траг у историји спорта (извор података МОК-Међународни олимпијски комитет) Немачка Демократска Република имала је успеха и на зимским Олимпијским играма
- Зимске Олимпијске игре у Греноблу 1968 прво појављивање 1 златна, 2 сребрне и 2 бронзане медаље укупно 5 једанаесто пласирана по броју медаља
- Зимске Олимпијске игре у Сапору 1972 4 златне, 3 сребрне и 7 бронзаних медаља укупно 14 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
- Зимске Олимпијске игре у Инсбруку 1976 7 златних, 5 сребрних и 7 бронзаних медаља укупно 19 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
- Зимске Олимпијске игре у Лејк Пласиду 1980 9 златних, 7 сребрних и 7 бронзаних медаља укупно 23 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
- Зимске Олимпијске игре у Сарајеву 1984 9 златних, 9 сребрних и 6 бронзаних медаља укупно 24 прво пласирани по броју медаља
- Зимске Олимпијске игре у Калгарију 1988 9 златних, 10 сребрних и 6 бронзаних медаља укупно 25 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
За време свог постојања Источна Немачка освојила укупно 110 медаља на зимским Олимпијским играма (извор МОК) Атлетичари Источне Немачке су били победници у неколико олимпијских дисцлиплина. Специјално интересовање су изазивали фудбалски мечеви између Западне и Источне Немачке. Први је одигран на Светском превнству 1974. Западна Немачка је била домаћин и фаворит на првенству, али је Источна победила са 1-0.
[уреди] Политика
Главни чланак: Политика Источне Немачке
[уреди] Важнији политичари у НДР
Лидери - видети такође Лидери Источне Немачке
- Ерих Хонекер
- Валтер Улбрихт
- Вилем Пик
- Ото Гротевол
- Вили Штопх
- Егон Кренц
- Ханс Модров, последњи социјалистички председник владе
- Лотар де Маицире, први несоцијалистички председник владе
Остали:
- Ерих Милке
- Гинтер Митаг
- Гинтер Шабовски
- Роберт Хаферман
- Грегор Гизи
- Хари Тиш
- Херман Аксен
- Хилде Бењамин
- Јоханес Р. Бехер
[уреди] Економија
Главни чланак: Економија Источне Немачке
[уреди] Демографија
Главни чланак: Демографија Источне Немачке
[уреди] Култура
Главни чланак: Култура Источне Немачке
- Највиша надморска висина: Фихтелберг (1.214 m)
