Катари
Из пројекта Википедија
Катари (од старогрчког καθαροί - чист) су били друштвени и верски покрет са дуалистичким хришћанским и гностичким елементима, који се ширио Европом од 11. до 14. века. Звали су их још и албинези, по граду Алби у Лангдоку (данас јужна Француска), где је их је много живело. Иначе, покрет није имао центар и познато је да их је било још и у областима које су данас делови Италије, Немачке, Француске и Шпаније. Негде су били познати и као боугрес (Бугари), што је указивало на балканско порекло њихових богумилских уверења. Римска црква их је прогласила за јеретике.
Катари су жестоко прогоњени крајем 12. и почетком 13. века, због њихових убеђења. Папа, Иноћентије III је позвао на крсташки поход, који је прерастао у четрдесетогодишњи рат против домаћег становништва. Током овог периода је масакрирано око 500.000 Лангдокских мушкараца, жене и деце, а њихова земља је окупирана и припојена Француској. Инквизиција је уведена да искорени и последње остатке другачијих уверења. Последњи познат катарски перфект је погубљен у Лангдоку 1321.
Садржај |
[уреди] Порекло
Катарска уверења изворно потичу од богумила са Балкана, а на запад су стигла углавном трговачким путевима. Такође је присутна одређена идејна сличност са раним павлићанима.
Први познати катар се појавио у Лимусину (Лимоусин) између 1012. и 1020. Неколико их је откривено и убијено у Тулузу 1022. Синод у Бечу (1028) и Тулузу (1056) је осудио растуће учење, а проповедници убрзо послати на терен да сузбију катарску доктрину. Катарство је ипак наставило да се шири, а на данашњем југу Француске су стекли чврсто упориште захваљујући заштити Виљема, војводе од Аквитана (Aquitaine), бројних грофова Тулуза и знатног броја племства. Лангдок је у то време била област чувена по високој култури, толеранцији и слободоумљу, у којој се говорио окитански језик. Катари који су ту живели одбијали су да плаћају порез римској цркви и непрестано су се бунили против њене искварености.
Значајна година у катарској повести је 1167. када је одржан сабор у Сен Феликсу (Saint-Félix-Lauragais), коме су присуствовали бројни локални високодостојници, као и дуалистичке верске старешине из околних земаља: богумилски папа Никетас из Константинопоља, катарски бискуп Француске, поглавар катара Ломбардије (односно Италије) и многи други.
[уреди] Веровања
Катари су веровали да у сваком човеку постоји искра божанске светлости. Та светлост илити дух, је пала у заточеништво овоземаљске искварености, која се идентификује са материјалним светом. Свет је створило ниже божанство, попут Демијурга у старогрчкој митологији. Овај творац није “прави Бог” иако се представља као “један и једини Бог”. Катари ово ниже божанство идентификују са Сатаном. У суштини, катари су сматрали да је Бог кога римска црква обожава лажан, а да је његова црква пала у материјалну исквареност.
Циљ катарске есхатологије је ослобођење ограничености и искварености материјалне егзистенције. Пут ослобођења је прво захтевао буђење из средњевековне “друштвене стварности” са њеним црквеним догмана и структурама.
[уреди] Друштвени живот
Катарске старешине су често називали cathari (чисти) или perfecti (совршитељи), док су се остали катари углавном називали "bons hommes" (добри људи), "bonnes femmes" (добре жене) или "bons chrétiens" (добри крстјани). Катари нису јели месо животиња, нити јаја, млеко, сир и млечне производе. Савршених је било релативно мало у односу на остале (око пар хиљада) али они су представљали срце покрета и “праву хришћанску цркву”. Живели су у заједници добара, обучени у једноставну црну мантију, следећи пример Христа и његових апостола – посветивши живот чистоти, молитви, проповеди и милосрђу. Изнад свега, били су посвећени помагању другима да пронађу пут из мрачне земље којом је владао мрачни господар у светлост, из које су сматрали да је човечанство првобитно потекло и да ће се у њу вратити.
Жене могле постати верске високодостојнице (perfecte) подједнако равноправно као и мушкарци. Катарске жене су прве оснивале милосрдна удружења, која сусрећемо у средњевековним градовима доста касније. Jean Guiraud описује њихове школе, болнице и радионе за сиромашне жене.
