Микробиологија
Из пројекта Википедија
Микробиологија (од грчког микрон - мали и биологос - наука о животу) је једна од наука која је имала и има веома важну улогу у друштву. Микробиологија је често дефинисана као наука која проучава организме који су премали да би се виделу голим оком, тј. наука која проучава микроорганизме. Организми и објекти мањи од једног милиметра у пречнику се не могу видети голим оком, те су микроскопи наишли на огромну примену у микробиологији. Микроорганизми су од великог значаја. Микроорганизми су неопходни за прављење хлеба, сира, пива, вина, антибиотика, ензима, вакцина, витамина и многих других битних продуката. Микроорганизми су неопходни за еколошки систем. Захваљујући њима постоје азотни и угљеникови циклуси који се одвијају дубоко у земљишту и у дубоким водама.
Микроорганизми су такође правили пуно проблема у историји човеанства. Болести изазване микроорганизмима су биле од значаја у неколико наврата, на пример пад Римског Царства и освајање Новог Света. 1347. Црна cмрт је харала Европом, и до 1351, само четири године касније, 1/3 популације је умрла. Данас једна од највећих битака које модерна микробилогија води је са вирусом ХИВ-а, који води до болети сиде.
[уреди] Важни датуми у развоју микробиологије
- 1546 - Фракасторо је претпоставио да болести могу да буду резулат невидљивих организама
- 1590 - Џенсен прави први микроскоп
- 1676 - Левенхук открива прве организме
- 1688 - Реди објављује рад о спонтаној генерацији црва
- 1765 - Спаланцани напада теорију спонтане генерације
- 1786 - Милер прави прву систематску класификацију бактерија
- 1798 - Едвард Џенер први пут употребљава вакцину против великих богиња
- 1838 - Шван и Шлајден објављују рад Теорија ћелија
- 1844 - Баси потврђује да су многе болести изазване микроорганизмима
- 1847 - Семелвајс потврђује да се болести могу пренети са особе на особу, и први примењује дезинфикацију
- 1849 - Сноу истражује епидемиологију колере у Лондону 1849. године
- 1857 - Луј Пастер потврђује да је ферментација резултат рада микроорганизма
- 1858 - Вирчов потврђује да ћелије настају деобом ћелија
- 1861 - Пастер за сва времена оповргнује теорију спонтане генерације
- 1867 - Листер објављује свој рад о примени дезинфекције током операција
- 1869 - Мишер откива нуклеинске киселине
- 1880 - Лаврен показује да је узрок маларије микроорганизам Plasmodium
- 1882 - Кох открива да је узрок туберкулозе бацил Mycobacterium tuberculosis
- 1884 - Грамови методи деле бактерије на грам позитивне и грам негативне
- 1884 - Мечникоф објашњава процес фагоцитозе
- 1885 - Пастер прави вакцину против беснила
- 1886 - Ешерих открива узрок дијареје - микроорганизам Escherichia Coli
- 1896 - Ван Ерменгем открива узрок ботулизма – Clostridium botulinum
- 1897 - Рос показује да маларију преноси комарац
- 1900 - Рид показује да жуту грозницу такође преноси комарац
- 1902 - Лендштајнер открива крвне групе
- 1903 - Рајт открива присуство антитела
- 1905 - Шаудин и Хофман откривају да се сифилис преноси
- 1910 - Ерлих производи први лек за сифилис
- 1911 - Роус открива вирус који доводи до рака код кокошака
- 1915 - Д'Херел и Творт откривају прве вирусе који нападају бактерије
- 1921 - Флеминг открива лизозоме
- 1928 - Грифит открива бактеријску трансформацију
- 1929 - Флеминг открива пеницилин
- 1937 - Чатон дели организме на прокариоте и еукариоте
- 1941 - Бидл и Татум постављају хипотезу Један ген - један ензим
- 1944 - Авери показује да је ДНК носилац генетске информације
- 1945 - Ваксман открива стрептомицин
- 1946 - Татум описује бактеријску конјугацију
- 1951 - Херши и Чејс описује начин на који вирус напада бактерије
- 1952 - Медавер открива да организам има особину толерантности
- 1953 - Вотсон и Кирк откривају структуру молекула ДНК
- 1962 - Портер описује основну структуру имуноглобулина Г
- 1966 - Ниренберг, Корана и други откривају Генетски код - Генетска шифра
- 1970 - Арбер и Смит откривају рестриктивне ензиме
- 1971 - Балтимор открива обрнуту транкрипцију код вируса
- 1977 - Гилбер и Сенгер откривају технике за секвенцирање ДНК молекула
- 1979 - Синтеза инсулина путем технологије рекомбинације ДНК
- 1980 - Објављена светска елиминација великих богиња
- 1982 - Синтеза вакцине за Хепатитис Б
- 1984 - Лик Монтањер идентификује ХИВ вирус
- 1985 - Мулис развија полимеризовану ланчану реакцију – PCR
- 1986 - Први пут употребљена генска терапија
- 1995 - Објављена ДНК секвенца Haemophilus influenzae
- 1997 - Откривена највећа бактерија на свету
- 1999 - Потпуно познат људски геном у Пројекту људског генома
[уреди] Референце
- Microbiology, fifth Edition, Harley, John - Eastern Kentucky University, 2003.
[уреди] Спољашње везе
| Основне дисциплине биологије | ||
|---|---|---|
| Анатомија • Астробиологија • Биохемија • Биоинформатика • Ботаника • Цитологија • Екологија • Ембриологија • Теорија еволуције • Генетика • Геномика • Микологија • Маринска • Микробиологија • Молекуларна • Морфологија • Палеонтологија • Паразитологија • Физиологија • Таксономија • Хистологија • Зоологија | ||
