Микронезија (регија)
Из пројекта Википедија
- За остале употребе погледајте Микронезија
Микронезија (грч. μικρόν мали, νησί острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Меланезије и Полинезије.
Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између Хаваја, Јапана, Филипина и Папуа Нове Гвинеје. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних атола и мањег броја виших вулканских острва. Укупан број становника је око 200.000.
Садржај |
[уреди] Политичка подела
Острва Микронезије су подељена на осам нација или територија. Средишња група острва, позната и као Каролинска острва, чини Федерацију Држава Микронезије. Четири државе чланице су: Јап, Чуук, Похнпеи и Косрае. Западно од ФДМ, а такође у склопу Каролинских острва, је Република Палау. Северно су острво Гуам и северна Маријанска острва која су протекторат САД-а. Источно се налази Република Маршалска острва. Југоисточно су државе Науру и Кирибати (раније познати под именом острва Гилберт и Феникс). Најзад, мало и изоловано острво Вејк припада територији САД-а.
[уреди] Историја
Једина организована држава пре доласка Европљана постојала је на острву Јап.
У 19-ом веку острва су подељена тако да су Кирибати припали Великој Британији, САД је владала острвом Гуам, а Немачка је владала свим осталим острвима. После Првог светског рата, немачки поседи су подељени тако да је Аустралија преузела управљање Науруом, а Јапан је завладао осталим острвима. Када је Јапан поражен у Другом светском рату, све ове територије су постале територије под старатељством Уједињених Нација, а фактички под влашћу САД-а.
Данас су сва острва, осим острва Гуам и северних Маријанских острва, независне државе.
[уреди] Култура
Језици који се говоре на острвима Микронезије углавном припадају Аустралијско-Индонезијској језичкој групи. Званични језик на свим територијама је енглески. Доминантне религије су Римо-католичка и Протестантска.
Велкика удаљеност међу острвима учинила је да су културе и обичаји веома разнолики. Заједничка црта је јака породична и клановска организација. Популарна је усмена књижевност и карактеристична локална музика.
Од економије, значајна је пољопривреда: банане, кокос, хлебно дрво, као и таро и јам (врсте кромпира).
