Сахел
Из пројекта Википедија
Сахел (арапски: ساحل sahil, граница или обала Сахаре) је гранична зона у Африци између Сахаре на северу и плодније регије Судан на југу.
Садржај |
[уреди] Термин
Термин се у почетку користио као географски термин који је означавао појас земље између изохијета (појаси падавина) са вредношћу 75 и 450, док су каснији истраживачи одређивали положај Сахела на широк распон изохијета. Термин се такође користио за означавање земаља Западне Африке, а у Индији Сахел је уобичајено име које се даје дечацима.
[уреди] Географија
Сахел се првенствено састоји од савана које се протежу од Атлантског океана до Афричког рога са изменама семиаридних травњака и бодљикаве саване. Током афричке историје регија је била дом неким од најнапреднијих краљевстава која су остваривала велику добит од трговине која се одвијала преко пустиње. Та краљевства групно се називају сахелска краљевства.
Земље које данас чине Сахел су Сенегал, Мауританија, Мали, Буркина Фасо, Нигер, Нигерија, Чад, Судан, Етиопија, Еритреја, Џибути и Сомалија.
[уреди] Средина
Пре око 12.500 година Сахел је, као део пустиње Сахаре, био прекривен пешчаним динама које су обликовале пејзаж који се може видети данас. Сахел годишње прима 150-500 mm падавина, првенствено у монсунским сезонама. Падавине су карактеризоване годишњом и деценијском промењивошћу. Најважнија ограничења на продуктивност земље у Сахелу представљају вода и плодност тла. У Сахелу су тла већином кисела (што резултује у алуминијској токсичности за биљке), па имају врло мало азота и фосфата.
Између падавина у Сахелу и интензивних урагана на Атлантику постоји јака корелација.
[уреди] Трансхуманца
У Сахелу су људи већином полуномади. Они се баве пољопривредом и узгојем стоке у систему трансхуманце што је вероватно најодрживији начин искориштавања Сахела. Разлика између сувог севера, који има више нивоа храњивих твари у тлу, и влажног југа користи се тако да се стада током влажног раздобља налазе на висококвалитетној испаши на северу, док током сушног раздобља путују неколико стотина километара на југ где пасу на издашнијој, али мање храњивој испаши.
[уреди] Суше
 |
За више информација погледајте Сахелска суша. |
Године 1914. Сахел је погодила огромна суша која је проузроковала велику глад. Сушу је узроковала вишегодишња количина падавина која је била испод просека. Током 1960-их догодио се велик пораст падавина у регији, па је северна, сува, регија постала доступнија. То је уз владине потпоре потакнуло људе да крену на север. Убрзо је наступило дуготрајно раздобље суше од 1968-1974, па је испаша убрзо постала неодржива због распрострањене денудације терена. Ово је попут суше из 1914. проузроковало велику глад, али је овог пута било донекле ублажено међународном видљивошћу и приливом помоћи. Ова катастрофа довела је до оснивања Међународног фонда за пољопривредни развој.
[уреди] Култура
Сахелска култура се сматра срцем Африке. Његова површина је коридор између Ислама и традиционалних афричких и хришћанских религија. Међутим, да би им било једноставније многи антички владари су за своју религију прихватали Ислам. Због овога, већина становништва је религијски подељена и на овим просторима су се одвијали многи ратови између муслимана и верника других религија. САД је помогла у грађанском рату 1993. у граду Могадишу у Сомалији.[1]
[уреди] Спољашње везе
- ^ Сахелска Африка - Култура
- Снажна веза између падавина западносахелског монсуна и интезивних атлантских урагана
- Дезертификација - претња за Сахел
