Милутин Недић
Из пројекта Википедија
Милутин Ђ.Недић, армијски ђенерал војске Краљевине Југославије.
Рођен је 26.октобра 1882. у Сопоту код Београда.
Завршио је шест разреда гимназије у Београду,Војну академију, Вишу школу Војне академије и припрему за ђенералштабну струку.
Био је командир вода, батерије и ађутант артиљеријског пука. У балканским ратовима обављао је више дужности, међу којима се истичу: рад у Саобраћајном одељењу Врховне команде (на служби за радове на концентрацији војске), заступник шефа Железничког одсека и заступник шефа Обавештајног одсека. у Оперативном одељењу Врховне команде. У Првом светском рату био је на служби за извршавање концентрације војске у Саобраћајном одељењу Врховне команде, помоћник и заступник начелника Штаба Команде Одбране Београда, помоћник начелника Штаба Тимочке дивизије првог позива, начелник Штаба Комбинованог одреда, шеф Ђенералштабног одсека Општевојног одељења Министарства војног (1915-1916), командант пешадијског батаљона, помоћник начелника Штаба Друге армије, начелник Штаба Дринске дивизије, те члан Војне мисије у Љубљани (до 1919).
После рата, између осталог, био је начелник штаба дивизијске области, војни изасланик у Бугаској, Француској и Италији, командант пешадијског пука, начелник Штаба Четврте армијске области,начелник Наставног одељења Главног ђенералштаба,помоћник команданта и командант Ваздухопловства, вршилац дужности и начелник Главног ђенералштаба, командант армије и министар војске и морнарице.
У Априлском рату (1941) био је командант Друге групе армија. Заробљен у Београду 10.априла и послат у немачко заробљеништво. Од маја 1941. до фебруара 1942. налазио се у логору Оснабрик, а од фебруара до августа 1942. у логору Олфаг IVа близу Нирнберга. Немци га на инсистирање његовог брата Милана Недића враћају у земљу у септембру 1942, али ђенерал Милутин Недић одбија било какво ангажовање у политичком и јавном животу Србије.
Из страха да не падне у руке Народноослободилачкој војсци Југославије по заузимању Београда, извршио је самоубиство у октобру 1944.године.
Одликован:
Орденом Карађорђеве звезде са мачевима III и IV реда
Орденом Француске Легије части
Орденом Британског сребрног лава
Орденом Светог Саве III и IV реда
Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда
Орденом Свете Ане III реда
Орденом Албанске Споменице
Орденом Златне медаље "Милош Обилић"
[уреди] Извори и литература
Архив Војноисторијског института у Београду (АВИИ) (биографије генерала војске Краљевине Југославије)
Велимир Иветић, Начелници Генералштаба 1876-2000, Београд, 2000.
Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941-1945, Београд, 1995.
