Парагвај

Из пројекта Википедија

Координате: 19°-27° ЈГ Ш, 54°-62° ЗГД Парагвај је држава на прелазу јужног у средишњи део Јужне Америке, без излаза на море. На северозападу граничи са Боливијом, на североистоку са Бразилом и на југозападу са Аргентином.


Застава	Грб

Мото: Мир и правда
(шпански: Paz y justicia)

Химна: Paraguayos, República o Muerte

Главни град Асунсион

Службени језик шпански и гуарански

Председник: Никанор Дуарте Фрутос

Премијер: Луис Кастиљони

Независност: Од Шпаније
14. маја 1811.

Површина

- Укупно 406.752 km² (59.)

- Вода (%) 2,3

Становништво

- 2005. 6.158.000 (101.)

- Густина 15/km²

Валута Гуарани (PYG)

Временска зона UTC -5 до -3

Интернет домен

.py

Позивни број +595

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Парагваја.

Река Парагвај дели земљу на два дела: на северозападу је равни и ретко насељени Гран Чако, док је исток рељефно разноликији (на југоистоку се налази највиши врх, Керо Перо, висок 842 м) и насељенији (у њему живи 95% парагвајског становништва).

Клима је у Гран Чаку тропска са великим варијацијама температуре, а на истоку суптропска.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Парагваја.

Европљани су стигли на ово подручје почетком 16. века, а 1537. Шпанци су основали Асунсион који је убрзо постао средиште колонијалне покрајине. Исусовци су кроз мрежу мисија колонизовали остатак источног Парагваја, али су у другој половини 18. века протерани. Године 1776. цело подручје је постало део Поткраљевства Рио де ла Плата са седиштем у Буенос Ајресу. Парагвај је прогласио независност збацивши локалне шпанске власти 14. маја 1811.

Рат тројног савеза којег је земља од 1864. до 1870. водила против Бразила, Аргентине и Уругваја скоро ју је уништио. Изгубила је две трећине мушког становништва и 140.000 km² територија. Следећих пола века Парагвај је економски стагнирао. У Рату за Чако од 1932. до 1935. успео је обранити западни део земље од боливијског напада. Од 1954. до 1989. земљом је владао диктатор Алфредо Строеснер, прво близак САД-у, а касније Бразилу. Развој демократије коче корупција и недостатак демократске политичке културе.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Парагваја.

Парагвајско становништво је међу најхомогенијима на континенту: 95% чине местици Шпанаца и Америчких Индијанаца који углавном говоре гуаранским, а три чевртине становништва користи се и шпанским. Мање заједнице досељеника из Немачке, Јапана, Кореје и других земаља деломично су задржале свој језик и културу. Верски, становници углавном припадају римокатоличкој цркви, уз мање групе менонита и других протестаната.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Парагваја.

Парагвај има тржишну привреду са великим сектором сиве економије због традиционално нижих цена него у суседном Бразилу и Аргентини. Значајан је извоз пољопривредних добара и електричне енергије која се производи у великој хидроелектрани Итаипу, највећој на свету по инсталираној снази, која се налази на реци Парани на граници са Бразилом, и такође великој електрани Јакирета на граници са Аргентином.

БДП је за 2005. процењен на 4.555 УСД по становнику, мерено по ППП-у.