Пирати
Из пројекта Википедија
Пирати (ен: Pirates; такође гусари) су пљачкаши који врше разбојништва на мору, понекад и на обали. Пиратство (ен: Piracy) је настало још у античким временима али се највише раширило тoком 17. вијека. Данас пирати највише дјелују на Тихом и Индијском океану.
Садржај |
[уреди] Антички и средњовјековни пирати
Античко доба је обиловало пиратима, грчким и римским. Након пада Западног Римског царства као пирати су се највише истицали Викинзи, поморски народ са сјевера Европе.
[уреди] Пиратство на Карибима
Након Колумбовог открића Америке 1492. највеће поморске силе тога времена Шпанија и Португалија кренуле су да стварају колоније у Јужној и Средњој Америци (илити Западној Индији, како ју је Колумбо назвао). Највише колонија основала је Шпанија док се Португал више оријентисао на трговину с Индијом и далеким Истоком. Поробивши средњоамеричке домородачке народе Инка, Маја и Астека Шпанци су стекли контролу над бројним рудницима племенитих метала. Због великог раста шпанског богатства и друге европске државе почињу оснивати колоније на Карибима ради искориштавања природних богатстава Новог свијета. Крајем 16. и почетком 17. века широм Кариба настају колоније Енглеске, Француске и Низоземске а крајем 17. века и Данске. Но, у поређењу са шпанским колонијама све су друге биле малобројне и слабо развијене.
Велико класично доба пиратства трајало је од 1560. до 1720. Пирати су најуспјешнији били од 1640. до 1680. године. Супарништво међу колонијама и жеља за трговачком премоћи доводили су до честих ратова. Два најпознатија пиратска седишта на Карибима били су острво Тортуга након 1640. и град Порт Ројал на острву Јамајка након 1655. године.
[уреди] Тортуга
Тортуга (шп: Tortuga, што значи корњача) је оток смјештен уз сјеверну обалу отока Хиспањола. Године 1625. енглески и француски колонисти одбјегли из вјерским ратовима захваћене Европе населили су се на Тортуги и бавили се пољопривредом, но 1629. Шпанци су напали Тортугу побивши готово све становнике да би га затим одмах напустили. Преживјели становници жељни освете удружили су се са буканирима с Хиспањоле и почели с нападима на шпанске бродове.
Буканири су били бивши робијаши, разбојници, одбјегли робови и обични људи прогнани из Европе који су се населили углавном на Хиспањоли. Живјели су од лова на дивље животиње чије су месо сушили на ватрама званима boucan (одатле долази и њихов назив) које су продавали бродовима у пролазу. Неки су узгајали дуван који је на том земљишту изврсно успијевао. Неки су се жељни брзе и велике зараде отискивали на море у чамцима и у великим групама нападали шпанске бродове с драгоцјеним теретима поставши пирати. Француски буканир Велики Пјер (фр: Pierre le Grand) је око 1650. са једним бродићем и тридесетак људи заузео адмиралски брод шпанске флоте који је превозио злато. Након 1630. већина буканира прелази на Тортугу и она постаје стјециште најгорег европског олоша који се желио брзо обогатити.
Године 1633. Французи су покушали на Тортуги организирати трговину црним робљем доведеним из Африке но она није заживјела и 1635. се потпуно угасила. Исте године Шпанци су поново освојили Тортугу да би ју опет напустили јер је острво било премало да би за њих имало стратешку важност. Енглески и француски пирати су тада поновно населили острво а ускоро су им се придружили низоземски. Шпанци су због тога 1638. поновно напали острво али овога пута су били поражени. Од 1640. пирати и буканири на Тортуги су се међусобно називали Братство обале. Шпанци су поново напали и освојили Тортугу 1654. но пирати и буканири су се вратили већ слиједеће године с намјером да наставе своје пљачкашке подухвате. 1660. из Француске је на Тортугу стигао гувернер који је преузео власт на отоку. Године 1670. вријеме буканира је почело пролазити а Тортуга се под француском влашћу почиње окретати закону. Пирати с Тортуге прелазе у службу француског краља и до 1685. вријеме буканира се завршило.
[уреди] Порт Ројал
Порт Ројал је био центар трговачке активности на отоку Јамајка све до земљотреса 7. јуна 1692. који га је потпуно разрушио и узроковао да двије трећине града потоне у Карипско море. Преживјели становници Порт Ројала су касније изградили град Кингстон. Био је популарно мјесто за пирате који су ондје трошили своја блага.
Након што су Енглези преотели Шпанцима оток Јамајку 1655. и освојили главни град Спениш Таун нису имали довољно војних снага да се одупру у случају шпанског или француског напада. Због тога је 1659. гувернер Јамајке позвао пирате и буканире да се населе на острву и бране га у случају потребе. Резултат је био настанак града на јужној обали Јамајке, Порт Ројала. Пирати и буканири су основали Порт Ројал из више разлога. Налазио се у близини путева шпанских трговачких бродова па је био савршена база за брзе нападе. Лука је била довољно велика и пространа за смјештај великог броја бродова те њихово поправљање и опскрбљивање. Био је почетна тачка за многе пиратске нападе на шпанска насеља. Из Порт Ројала, енглески гусар Хенри Морган је напао Панаму, Портобело и Маракаибо. Џон Дејвис, Рош Брасилиано, Едвард Менсфилд и остали чувени пирати су се населили у Порт Ројалу.
1660. Порт Ројал је био познат као "Содома Новог свијета" гдје већину становништва чине пирати, кољачи и проститутке. Захваљујући богатству које су пирати отели Шпанцима Порт Ројал је израстао у један од највећих градова Новога свијета и био је економски најважнија енглеска колонија. Свега неколико година након настанка Порт Ројал је од Спениш Тауна преузео функцију главног града Јамајке. На врхунцу популарности град је имао по једну крчму на сваких десет кућа. Током двадесетогодишњег раздобља које је завршило 1692. у Порт Ројалу је живјело 6500 људи. У граду су се почели насељавати трговци, племићи, занатлије и ковачи који су живјели у двије стотине изграђених зграда. 1688. Порт Ројал је посјетило 213 бродова а градско богатство се повећавало из дана у дан.
Након што је Хенри Морган постао замјеник гувернера Јамајке Порт Ројал се почео мијењати. Пирати више нису били потребни за одбрану града. Трговина робљем постизала је све већу важност. Угледни грађани су изјавили да је добар глас града нарушен. 1687. Јамајка је донијела анти-пиратске законе. Умјесто да буде сигурно мијесто за пирате Порт Роyал је постао мјесто њихових смакнућа. Многи пирати су завршили на вјешалима у Порт Ројалу.
1692. разарајући земљотрес је погодио Порт Ројал. С обзиром да је већим дијелом био смјештен на пјешчаном гребену двије трећине града је завршило на дну мора. У катаклизми је погинуло око 2000 људи. Након потреса Спениш Таун је поново постао главни град Јамајке. Рађени су покушаји да се Порт Ројал обнови јер је трећина града још увијек била читава али 1704. град је похарао пожар. Неколико урагана током прве половине 18. стољећа докрајчило је Порт Ројал а његово мијесто је касније заузео град Кингстон.
[уреди] Капери
 |
За више информација погледајте Капери. |
Капери (енглески: privateers или corsairs, латински: cursarius, od cursus = вожња, пловидба) су били пљачаши на мору у служби државе, за разлику од пирата, који су пљачкали за свој рачун. Гусари су најчешће били бивши пирати или цивили који су имали бродове којима су нападали трговачке бродове или колоније, оних земаља које су у рату са земљом која им пружа заштиту. За своје нападе су добиjали дозволу у облику Краљевског илити Гусарског писма (енглески Letter of Margue) која им је јамчила да у случају заробљавања неће бити обешени него да ће се према њима односити као према ратним заробљеницима који ће бити пуштени уз откуп или размену.
Гусарство је званично укинуто Париском декларацијом 1854. године.
[уреди] Пиратство у 18. и 19. вијеку
Иако су европске државе крајем 17. вијека успоставиле већу контролу над Карипским морем пирати су и даље дјеловали.
[уреди] Савремени пирати
Пиратски напади, најчешће на велике бродове, удвостручили су се током 1990-тих и у просеку их је око двеста годишње. Током 1998. у пиратским нападима је убијено шездесет седам чланова посаде, сви осим једног у водама Азије, где се и одиграва готово три четрвртине свих пиратских напада. Пирати се обично прикрадају ноћу у глисерима који су довољно мали да их бродски радари не примете, и на брод улазе одпозади. Пирати наоружани пушкама и мачетама спремни су и да убију за малу корист, па чак и за бродску ужад или новац из бродске благајне. Због тога је посади већине компанија строго наређено да удовољавају захтевима нападача.
