Самарканд

Из пројекта Википедија

Улугбегова медреса у Самарканду

Регистан је скуп три медресе

Самарканд је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на УНЕСКО-вом списку светске културне баштине. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Налазио се на путу свиле , па је у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.

[уреди] Историја

Самарканд је основан око 700. пре Христа. Био је главни град Согдијанске сатрапије Персијског царства за време владавине Ахеменида. Александар Македонски је освојио Самарканад 329. пре Христа. Иако се у подручју говорило ирански није био политички уједињен са Ираном од тога доба све до арапских освајања. Под владавином Абасида сазнали су тајну прављења папира од двојице Кинеза, који су били заробљени 751. Прва фабрика папира у исламском свету основана је у Самарканду. Откриће се одатле раширило по исламском свету, а одатле у Европу, или кроз Шпанију или преко крсташа.

Од 6. до 13. века град је био већи и богатији од савременог Самарканда. Самарканд су контролисали Западни Турци, Арапи, персијски Саманиди, караканидски Турци, Селџуци, Каракитајски канат и царство Хорезм. Монголи су попљачкали град 1220. Мало становништва је преживело монголски напад. Још једном су Монголи опљачкали град кад је кан Барак требао новац да плати војску. Требало је много декада да се Самарканд опорави од тих несрећа. Тимур Ленк је 1370. одредио Самарканд као главни град свога огромнога царства, од Индије до Турске. Током 35 година градио је нови град. Доводио је уметнике и занатлије из свих земаља, које би освојио. Тимур Ленк је био цењен као мудар и дарежљив владар, а Самарканд је растао. Тимуров унук Улугбег владао је 40 година. Улугбег је створио научну школу, која је окупљала најбоље астрономе и математичаре. Наредио је градњу опсерваторије. Садржавала је огроман, али изузетно прецизан мраморни секстант са луком дуљине 63 метра.

Минарет у Самарканду

У 16. веку узбечка династија Шајбанида преместила је престолницу у Бухару и Самарканд је почео назадовати. После напада персијског ратника Надира шаха Самарканд је напуштен у 18. веку. Дошао је под руску власт 1868, када је тврђаву заузео пуковник Абрамов. После тога 500 Руса је било под опсадом, али су се успели обранити. Касније је Самарканд постао центар руског Татарстана. Добио је на значају када је новоизграђена транскаспијска железница досегла Самарканд 1888. Био је од 1925. до 1930. главни град Узбечке ССР.

[уреди] Туристичке атракције

[уреди] Регистан

Регистан је представљао центар средњовековног Самарканда. Састојао се од три велике медресе:

Улугбегова медреса, коју је основао Улугбег 1420. године. Садржавала је мозаике и астрономске теме. Око 100 студената је ту учило науку, астрономију, филозофију и теологију.
Шердар медреса , коју је 1636. године завршио шајбанидски емир, а била је копија Улугбегове медресе
Тла-кари медреса, која је завршена 1660. године, а имала је златне декорације.

[уреди] Улугбегова опсерваторија

Улугбегова опсерваторија је саграђена 1420 и имала је највећи секстант, који је икада изграђен, а чији лук је имао 63 метра. Циљ је био да се звезде мере са највећом прецизношћу. Остаци су откопани 1908.

Купола Биби-ханум џамије

[уреди] Биби-Ханум џамија

Постоје тврдње да је жена Тимура Ленка градила ту џамију и да по њој носи име. Главна врата џамије су висока 35 метара. Представља једну од највећих грађевина Самарканда. Срушена је у потресу 1897., па је реконструирана.

[уреди] Шах-и-Зинда

Маузолејски комплекс је основан у 15. веку на гробу Кусам ибн Абаса (рођака Мухамедовог), који је донио ислам у Самарканд. Ту се налазие гробови ширих чланова породица Тимур Ленка и Улугбега.