Свети мученик Јустин Филозоф
Из пројекта Википедија
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Свети Јустин Мученик. (Разговор) |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Јустин Мученик. (Разговор) |
Свети мученик Јустин Филозоф је хришћански светитељ. Рођен је у самаријском граду Сихему, доцније названом Наблус, 105. године.
Дуго је тражио мудрост код разних филозофа, најпре стоика, затим перипатетика, затим питагорејаца и најзад код платониста. Премда га ни Платонова филозофија није задовољила, ипак се на њој задржао најдуже немајући ничега шта би га више привлачило. Једном му се јавио неки старац, који је поколебао у њему сву философију Платонову, и напоменуо му, да људи не могу знати истину о Богу док им то Бог не открије, а Бог је открио истину о Себи у књигама Светог Писма. Јустин је од тада почео читати Свето Писмо, и постао је убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити нити назвати хришћанином све док се није лично уверио о неистиности свих оптужби које су незнабошци истицали против хришћана. Када је дошао у Рим као филозоф, он је тамо убрзо стекао велико поштовање и много присталица. Присуствовао је мученичкој смрти светих мученика Птоломеја и Лукија. Видећи мучење хришћана, он је написао апологију (одбрану) хришћана и хришћанског учења и предао је цару Антонину и сенату. Цар је са пажњом прочитао апологију и наредио да престане гоњење хришћана. Јустин је узео препис цареве наредбе и са њом отишао у Азију где је помоћу те наредбе спасао многе гоњене хришћане. Потом се врати поново у Рим. Када је отпочело гоњење хришћана од стране цара Марка Аурелија, он је написао другу апологију и упутио је цару. Неки филозоф Крискент, циник, оптужио га је као хришћанина, из зависти што га је Јустин побеђивао у свима препиркама. Због тога је Јустин бачен у тамницу. Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај некако на суду не оправда, Крискент је отровао Јустина у тамници. Свети мученик Јустин Филозоф је отрован 166. године.
Српска православна црква слави га 1. јуна по црквеном, а 14. јуна по грегоријанском календару.
[уреди] Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић