Томас Алва Едисон
Из пројекта Википедија
Томас Алва Едисон (енг. Thomas Alva Edison, 11. фебруар 1847. - 18. октобар 1931), амерички физичар и плодан проналазач.
Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14$ недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине Grand Trunk Herald, које је највећим делом сам писао; у 16. години постао је телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима.
Око три године касније, 1869, изумео је „тикер" с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима, пријавивши за живота укупно 1.069 патената.
У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф (направа за снимање звука на бубањ превучен фолијом, пронађен 1877.) и електрична сијалица. Сијалица је захтевала тестирање с неуобичајено великим бројем покушаја и грешака и употребу преко 6.000 супстанци док није открио карбонизовано бамбусово влакно које је у вакууму светлело преко 1.000 сати. То је са своје стране водило побољшаним генераторима електричне струје (Едисон је њихову ефикасност повећао од 40% до преко 90%), кабловима за струју, електричном метру, и револуционисало осветљење у домаћинству и јавно снабдевање електричном струјом.
Током рада на сијалици открио је и Едисонов ефекат, чињеницу да електрична струја тече од загрејаног влакна ка оближњој електроди али не и у обрнутом смеру, што је касније представљало основу за термојонску диоду. Едисонов утицај на живот у 20. веку био је огроман, а његова слава плодног инвентивног генија остаје без премца.
