Međunarodni krivični sud
From Wikipedia
Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine. Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Nastanak suda
Generalna skupština UN je 1948. godine zatražila od Komisije za međunarodno pravo da ispita mogućnost osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda. Prvi nacrti dostavljeni su 1951. i 1953. godine, ali je ovo pitanje palo u drugi plan usled blokovske podeljenosti i Hladnog rata.
Do obnove inicijative dolazi 1990. i 1992. godine, a Komisija Generalnoj skupštini podnosi nacrt statuta 1993. godine, koji je revidiran 1994. Generalna skupština UN nakon toga osniva ad hok komitet koji 1995. godine zaključuje da se nastavi sa radom na statutu i priprema diplomatska konferencija i usvajanja konačne verzije statuta. Na plenipotencijarnoj diplomatskoj konferenciji održanoj u Rimu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u julu 1998. godine usvojen je Statut tog suda.
Pošto je 11. aprila 2002. godine 66 zemalja članica (od 139 zemalja potpisnica) deponovalo instrumente ratifikacije, Statut Međunarodnog krivičnog suda stupio je na snagu 1. jula 2002. godine.
[uredi - уреди] Nadležnost suda
Sud je nadležan za vođenje krivičnog postupka u vezi sa sledećim međunarodnim krivičnim delima:
- krivičnim delom genocida
- krivičnim delima protiv čovečnosti
- ratnim zločinima
- krivičnim delom agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivičnog dela agresije i uslovi nadležnosti)
Međunarodni krivični sud je nadležan za navedena dela u slučaju kada je neko od tih krivičnih dela učinjeno na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut, ili je delo učinjeno od strane njihovog državljanina. U slučaju da je reč o zemlji koja nije prihvatila Statutu, moguće je da ona svojom izjavom prihvati nadležnost Suda samo za konkretan slučaj. Sud može biti nadležan i u odnosu na slučaj kada krivično delo tužiocu prijavi Savet bezbednosti postupajući na osnovu odredaba glave VII Povelje UN.
[uredi - уреди] Organizacija suda
Sud čine sledeća tela:
- Predsedništvo
- tri sudska odeljenja (žalbeno, sudeće i ono koje vodi prethodni postupak)
- Kancelarija tužioca
- Sekretarijat
Sud je sastavljen od 18 sudija s tim što na predlog Predsedništva Skupština država članica MKS taj broj može povećati. Žalbeno odeljenje sastoji se od predsednika i još četiri sudije. Sudeće i veće za prethodni postupak imaju najmanje 6 članova (1 sudija se po potrebi dodaje jednom ili drugom veću) a u ovim većima pretežniji je broj sudija koji imaju iskustva u krivičnom pravu. To za posledicu ima da u žalbenom veću sedi veći broj sudija koji imaju iskustva u međunarodnom pravu.
Statutom su određeni kriterijumi za izbor sudija (eminentnost u struci i dr.). Predviđen je dosta složen postupak izbora sudija sa dve liste od koje jednu čine stručnjaci iz oblasti krivičnog prava, a drugu oni iz oblasti međunarodnog prava (pre svega međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava), s tim što se bira nešto veći broj sudija koji imaju iskustvo u oblasti krivičnog prava. Svaka država članica može da predloži kandidate za sudiju, a izbor se vrši tajnim glasanjem na sednici Skupštine država članica. Sudije moraju biti državljani različitih zemalja, tj. dvoje sudija ne mogu biti državljani različitih zemalja, tj. dvoje sudija ne mogu biti državljani iste zemlje.
Statut pravi razliku između službenih i radnih jezika Suda. Službeni jezici su arapski, engleski, francuski, kineski, ruski i španski. Na njima se objavljuju presude Suda kao i druge bitne odluke koje donosi Sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Izuzetno, uz odobrenje Suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik.
[uredi - уреди] Skupština država članica
Rimski statut predviđa Skupštinu država članica MKS, tj. onih zemalja koje su prihvatile Statut. Nju čine predstavnici tih zemalja koje su prihvatile Statut. Nju čine predstavnici tih zemalja, tj. svaka zemlja ima po jednog predstavnika u Skupštini, odnosno jedan glas prilikom odlučivanja. Skupština ima više važnih nadležnosti od kojih posebno treba istaći to da je ona nadležna i za izmene i dopune Statuta Međunarodnog krivičnog suda, odnosno ima ulogu koju u nacionalnim pravnim sistemima ima zakonodavno telo.
[uredi - уреди] Vidi još
[uredi - уреди] Reference
- Stojanović Z., Međunarodno krivično pravo, Beograd 2006., ISBN 86-86223-03-6
[uredi - уреди] Spoljašnje veze
[uredi - уреди] Sajtovi UN i MKS
- Zvanični sajt suda (engleski)
- Sajt UN o Rimskom statutu (engleski)
- Tekst Rimskog statuta (engleski)
- Instrumenti ratifikacije Rimskog statuta (engleski)
[uredi - уреди] Drugi sajtovi
- Koalicija za MKS (engleski)
- Američka NVO Koalicija za MKS (engleski)
- Nema mira bez pravde (engleski)
- Član 126 - nezvanični MKS blog (engleski)
- Prigovori MKS sa stanovišta Ustava SAD i međunarodnog prava (engleski)
- MKS od Amnesti Internešenela SAD (engleski)
- Izložba MKS (nemački)
| Međunarodno krivično pravo | ||
| Izvori prava: | ||
|---|---|---|
| Povelja MVT - Zločini protiv međunarodnog prava - Zločin protiv čovečnosti - Zločini protiv mira Zločin aparthejda - Zločin genocida - Običajno pravo - Ratno pravo - Nirnberški principi Peremptorna norma - Rimski statut - Univerzalna jurisdikcija - Ratni zločini - Agresorski rat |
||
| Sudovi: | ||
| Finska suđenja odgovornima za rat - Međunarodni vojni tribunal u Nirnbergu Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok - Suđenja za ratne zločine u Habarovsku Tribunal za bivšu Jugoslaviju - Međunarodni tribunal za Ruandu - Specijalni sud za Sijera Leone Međunarodni krivični sud |
||
| Istorija međunarodnog krivičnog prava: | ||
| Spisak ratnih zločina |
||
