Nikl

From Wikipedia

Co - Ni - Cu   Ni Pd       periodni sistem
Opšte
Ime, simbol, atomski broj	Nikl, Ni, 28
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIIIB, 4
gustina, tvrdoća	8908 kg/m3, 4,0
Boja	srebrnobela 80 px
Atomske osobine
atomska masa	58,6934 u
atomski radijus	135 (149) pm
kovalentni radijus	163 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Ar]3d84s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 16, 2
oksidacioni brojevi	2, 3
Osobine oksida	srednje bazni
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1728 K (1455 °C)
temperatura ključanja	3186 K (2913 °C)
molska zapremina	6,59×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	370,4 kJ/mol
toplota topljenja	17,47 kJ/mol
pritisak zasićene pare	237 Pa (1726 K)
brzina zvuka	4970 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,91 (Pauling) 1,75 (Alred)
specifična toplota	440 J/(kg*K)
specifična provodljivost	14,3×106S/m
toplotna provodljivost	90,7 W/(m*K)
I energija jonizacije	737,1 kJ/mol
II energija jonizacije	1753 kJ/mol
III energija jonizacije	3395 kJ/mol
IV energija jonizacije	5300 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 56Ni (veš.) 6,077 dana z.e. 2,136 56Co 58Ni 68,077% stabilni izotor sa 30 neutrona 59Ni (veš.) 7,6×104 godina z.e. 1,072 59Co 60Ni 26,233% stabilni izotor sa 32 neutrona 61Ni 1,14% stabilni izotor sa 33 neutrona 62Ni 3,634% stabilni izotor sa 34 neutrona 63Ni (veš.) 100,1 godina β- 2,137 60Cu 64Ni 0,926% stabilni izotor sa 34 neutrona
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Nikl (Ni, latinski - niccolum) je metal VIIIB grupe. Ima 14 izotopa čije se atomske mase nalaze između 53-67, od kojih je postojano 5 (58,60,61,62,64).

[uredi - уреди] Rasprostranjenost

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala garnierita i pantlandita.

Godine 1751 otkrio ga je Axel Fredrik Cronstedt.

Nikl gradi niz kompleksnih jedinjenja kao na primer nikolcen

[uredi - уреди] Biološki značaj

Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u količini 0,3 miligrama.

[uredi - уреди] Osobine

Nikl je srebrnobele boje blistav metal otporan na koroziju. Koristi se za prevlačenje drugih metala radi zaštite. Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo... Nikl se takođe dodaje čeliku i drugim legurama da bi povećao njihovu otpornost na koroziju