Kobalt

From Wikipedia

Fe - Co - Ni   Co Rh       periodni sitem
Opšti poatci
Ime, simbol, atomski broj	Kobalt, Co, 27
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIIIB, 4
gustina, tvrdoća	8900 kg/m3, 5,0
Boja	plavičasta Image:Kobalt.jpg
Osobine atoma
atomska masa	58,9332 u
atomski radijus	135 (152) pm
kovalentni radijus	126 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Ar]3d74s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 15, 2
oksidacioni brojevi	2, 3
Osobine oksida	amfoterni
kristalna struktura	heksagonalna
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1768 K (1495 °C)
temperatura ključanja	3200 K (2927 °C)
molska zapremina	6,67×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	376,5 kJ/mol
toplota topljenja	16,19 kJ/mol
pritisak zasićene pare	175 Pa (1768 K)
brzina zvuka	4720 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,88 (Pauling) 1,70 (Alred)
specifična toplota	420 J/(kg*K)
specifična provodljivost	17,2×106S/m
toplotna provodljivost	100 W/(m*K)
I energija jonizacije	760,4 kJ/mol
II energija jonizacije	1648 kJ/mol
III energija jonizacije	3232 kJ/mol
IV energija jonizacije	4950 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 56Co (veš.) 77,27 dana z.e. 4,566 56Fe 57Co (veš.) 271,79 dana z.e. 0,836 57Fe 58Co (veš.) 70,86 dana z.e. 2,307 58Fe 59Co 5,8% stabilni izotor sa 32 neutrona 60Co (veš.) 5,2714 godina β- 2,824 60Ni
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Kobalt (Co, latinski - cobaltum) je metal VIIIB grupe. Poseduje 17 izotopa čije se atomske mase nalaze između 35-64. Postojan je samo 59, koji čini skoro 100% njegovog izotopa u prirodi. 1735 godine otkrio ga je G. Brandta.

Sadržaj/Садржај 1 Osobine 2 Zastupljenost 3 Jedinjenja 4 Biološki značaj

[uredi - уреди] Osobine

Čisti kobalt je srebrnast,blistav veoma tvrd metal, koji poseduje feromagnetična svojstva. Upotrebljava se kao dodatak magnetičnim rudama.

[uredi - уреди] Zastupljenost

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 20 ppm (eng. parts per million) u obliku dva minerala: Smaltita i kobaltita koje obično prate rude bakra i nikla

[uredi - уреди] Jedinjenja

Nesimetrične soli kobalta npr. K₃CoO₄ imaju jake feromagnetične osobine i koriste se u elektronici. Kompleksna jedinjenja karbonikla i fosfini koriste se kao katalizatori mnogih organskih reakcija. Rastvori soli ki+obalt (II) i (III) imaju krvavo-crvenu, i plavu boju i koriste se u proizvodnji boja.

[uredi - уреди] Biološki značaj

Kobalt je aktivator brojnih enzima u živim organizmima. Vitamin B₁₂ (utiče na količinu hemoglobina i broj crvenih krvnih zrnaca u krvi), sadrži u svojoj strukturi kobalt koji je koordinativno vezan sa organskim delom molekula i jednim CN^- jonom. Ipak minimalne dnevne potrebe za kobaltom su veoma male 0,05 ppm.