Америчка Девичанска острва

Из пројекта Википедија

Америчка Девичанска острва United States Virgin Islands

	Слика:AVI.png
(Детаљи)	(Детаљи)

Национални мото:
"United in Pride and Hope"
"Уједињени у поносу и нади"

Гувернер

Чарлс Весли Турнбул

Површина
- укупно
- % вода

352 km²
1%

Становништво
- укупно (2003)
- Густина

124.778 (јул 2003.)
354 стан/km²

Независност

нема (зависна територија САД-а)

Валута

Амерички долар (USD)

Временска зона

ГМТ-4

Химна

Марш Девичанских острва

Интернет домен

.vi

Телефонски префикс

1-340

Америчка Девичанска острва (енг. United States Virgin Islands) су острвска група у Карибима која припада Сједињеним Америчким Државама. То је већи део архипелага Девичанских острва, док је мањи део територија Британских Девичанских острва. Америчка Девичанска острва се састоје из 4 главна острва Сент Томас, Сент Џон, Сент Кроа и Вотер као и више мањих острва. Ово је једини део територије САД где се вози левом страном.

У Данској, острва се називају бивша Данска Западноиндијска острва (дански De tidligere Dansk Vestindiske Øer).

[уреди] Историја

Девичанска острва су првобитно насељавали народи Цибони, Кариб, и Аравак. Острвима је дао име Кристофор Колумбо, на свом другом путовању у Нови свет 1493, по легенди о Светој Урсули и њених 11000 девица. У наредних 300 година, острвима су владале Шпанија, Велика Британија, Низоземска, Француска, Малтешки витезови, и Данска.

Данска Западноиндијска компанија се појавила на Сент Томасу 1672, на Сент Џону 1694, а купила је Сент Кроа од Француске 1733. Острва су постала краљевска данска колонија 1754, под данским именом Jomfruøerne. Плантаже шећерне трске, уз рад црних робова, биле су окосница економије острва у 18-ом и раном 19-ом веку, све до укидања ропства. Укидање ропства је прогласио гувернер Петер фон Шолтен 3. јула 1848.

Касније, острва нису била економски самодовољна, тако да је Данска влада морала да финансира помаже острва. Покушај економских реформи није био успешан, делом због избијања Првог светског рата.

У току подморничких операција у Првом св. рату, САД су се бојале да би Немачка могла искористити острва као базу за подморнице, тако да је предложила Данској да их откупи. После пар месеци преговора, острва су продата за 25 милиона долара. Данска се журила са продајом, јер је претпостављала да ће САД ионако окупирати острва, ако Немачка окупира Данску. Такође, материјални трошкови које је Данска плаћала за опстанак колоније, потстакли су политичаре да постигну консензус о продаји. Референдум 1916-е убедљиво је потврдио намеру да се острва продају. Званично, Данска Девичанска острва су постала део САД-а 17-ог јануара 1917, а власт на територији је успоставила марта исте године.

[уреди] Географија

Америчка Девичанска острва се налазе у Карипском мору, односно Атлантском океану, око 80 километара источно од Порто Рика. Четири главна острва су: Сент Томас, Сент Џон, Сент Кроа и острво Вотер, уз десетине мањих острва.

Панорама залива Магенс на Америчким Девичанским острвима

Америчка Девичанска острва су позната по плажама белог песка, као што су Магенс и Транк, и стратешким лукама Шарлота Амалија и Кристијанстед. Већина острва, укључујући Сент Томас, су вулканског порекла и брдовита. Највиша тачка је на острву Сент Томас (474 метара). Сент Кроа, највеће од острва, лежи јужније, а терен му је равнији. Дирекција за Националне паркове САД-а управља великим површинама на острвима, посебно острву Сент Џон.

Могуће природне опасности су земљотреси, тропски циклони, и цунамији.

[уреди] Становништво

На острвима живи 125.000 становника. По религијама, 42% су баптисти, 34% католици и 17% англиканци. Поред енглеског, говори се још шпански и креолски. Раније се говорио и креолски-дански, али је изумро у двадесетом веку. Црнци представљају 70% становништва, а остали су хиспаноамериканци, белци и мешане расе.

[уреди] Политика

Карта Америчких Девичанских острва

Америчка Девичанска острва су административно подељена на 3 области и 20 подобласти.

Становницима Девичанских острва дато је Америчко држављанство 1927, међутим они немају право гласа на америчким председничким изборима.

Америчка Девичанска острва бирају своје представнике у амерички Конгрес где могу гласати у комитетима, али немају право гласа на заседањима. Почев од 1970, становници бирају Гувернера сваке четири године. Пре тога, Гувернере је бирао Председник САД.

Конгрес САД је покушао да организује референдум на коме би становници одлучили о будућем статусу територије, међутим нису нашли на одзив међу становништвом. Уједињене Нације сматрају Америчка Девичанска острва несамосталном територијом.

[уреди] Економија

Туризам је главна привредна грана, која запошљава 70% становника и учествује са 70% у дохотку. Острва посети два милиона туриста годишње, многи од њих на бродовима за крстарење.

Остале гране привреде обухватају рафинирање нафте, текстилну и фармацеутску индустрију, електронику, дестилерије рума итд. Храна се углавном увози. Финансијске услуге су све значајнији део локалне економије.

[уреди] Спољашње везе

	Сједињене Америчке Државе Политичка подела
Федерални округ	Округ Колумбија
Државе	Ајдахо \| Ајова \| Алабама \| Аљаска \| Аризона \| Арканзас \| Вајоминг \| Вашингтон \| Вермонт \| Вирџинија \| Висконсин \| Делавер \| Западна Вирџинија \| Илиноис \| Индијана \| Јужна Дакота \| Јужна Каролина \| Јута \| Калифорнија \| Канзас \| Кентаки \| Колорадо \| Конектикат \| Луизијана \| Масачусетс \| Мејн \| Мериленд \| Минесота \| Мисисипи \| Мисури \| Мичиген \| Монтана \| Небраска \| Невада \| Њујорк \| Њу Мексико \| Њу Хемпшир \| Њу Џерси \| Оклахома \| Орегон \| Охајо \| Пенсилванија \| Род Ајленд \| Северна Дакота \| Северна Каролина \| Тексас \| Тенеси \| Флорида \| Хаваји \| Џорџија
Придружене државе	Америчка Самоа \| Гуам \| Северна Маријанска острва \| Порторико \| Девичанска острва
Острвске територије	Бејкер \| Вејк \| Џарвис \| Кингмен \| Мидвеј \| Наваса острво \| Палмира \| Атол Џонсон