Доминиканска Република

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Координате: 19° 0′ СГ Ш, 70° 40′ ЗГД


Застава	Грб

Мото: Dios, Patria, Libertad
(шпански: Бог, Отаџбина, Слобода)

Химна: Quisqueyanos valientes

Главни град

Санто Доминго

Службени језик

шпански

- Председник Леонел Фернандез

Независност: од Хаитија
27. фебруар 1844.

Површина

- Укупно 48.442 km² (128.)

- Вода (%) 1,6

Становништво

- 2005. 9.183.984 (85)

- Густина 183/km²

Валута Пезос (DOP)

Временска зона UTC -4

Интернет домен .do

Позивни број +1-809 и +1-829

Доминиканска Република (шп: República Dominicana) је држава у Карпиској Америци, смештена на источне две трећине карипског острва Хиспањола, на којем се граничи са Хаитијем. Хиспањола је друго по величини острво Великих Антила и лежи источно од Кубе и Јамајке и западно од Порторика. Њен главни и највећи град је Санто Доминго.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Доминиканске Републике.

Острво Хиспањола открио је Кристофер Колумбо 1492. Народ Аравак, који је насељавао острво, је убрзо истребљен. Од 1503. Шпанци су почели да довозе црнце-робове на острво. Французи и Шпанци су 1697. поделили острво. Шпанија се 1795. одрекла свог дела острва.

У периоду од 1822. до 1844. цело острво Хиспањола је под својом влашћу ујединио Жан Пјер Бојер. Доминиканска Република, где су у већини били мулати, се одвојила 1844. Од 1930. до 1961. Доминиканском Републиком је диктаторски владао Рафаел Леонидас Трухиљо, све док није убијен у атентату. САД су војном интервенцијом 1965. спречили да изабрани председник Хуан Бох Гавино ступи на дужност. Резултат америчког уплетања била је диктатура Хоакина Видела Балагере, 1966-1978.

Балагер је остао на месту председника следећих 12 година, током којих је владала умерене репресија, да би се спречичо да про-кубанске и про-комунизамкомунистичке партије да дођу на власт. Балагерову власт је пратила растуће раслојавање између богатих и сиромашних. Балагера је 1978. наследио Антонио Гузман Фернандез. Од 1978. до 1986. Доминиканска Република је уживала у периоду скоре потпуне слободе говора.

Балагер се вратио на место председника 1986, а поново је изабран 1990. и 1994. Међунардона заједница је сматрала да су избори 1994. намештени, што је довело до политичког притиска на Балагера да одступи. Балагер је одговорио расписивањем председничких избора 1996, на којима је први пут победила Доминиканска ослободилачка странка.

[уреди] Становништво

Има око 8.5 милиона становника.Већи део становништва су мелези, преко 80%, пореклом од домородаца и шпанских освајача с краја 15. века. Остатак становништва чине бели досељеници-око 11% и црнци 1%.Већина становниства живи на ивици беде и сиромаштва, можда и преко 80%, док се издваја само мали број екстремно богатих људи. Образовање им је на веома ниском нивоу, мали број људи уопште заврши и средњу школу а ове са факултетским дипломама можете сматрати за докторе наука. Чињеница да су прилично заостали не само у погледу образовања већ и у осталим областима, економији, пољопривреди,……лежи у томе да су у новијој историји преживели тежак период диктаторске владавине генерала Трухиља негде између раних 30-тих и почетка 60-тих година прошлог века. Негде почетком 70-тих земља полако излази из кризе али не довољно…..приметан је пораст развоја туризма у последњој декади прошлог века, међутим након септембарских догађаја у САД и глобалне рецесије у прошлој години забележен је пад броја туриста.

Сами Доминиканци воде порекло од локалних индијанских племена, тј. домородаца и шпанских досељеника с краја 15-ог века, када се Колумбо децембра месеца 1492. год. први пут искрцао у данашњем Санто Домингу , главном граду ДР. У њему данас постоји споменик и музеј-кућа у којој је једно време и сам Колумбо живео.

[уреди] Клима

Плажа на острву Саона.

Јужна обала је око 17° док је северна на око 19° северне географске ширине. Климатски услови се нешто разликују, кишна сезона на северу земље почиње негде крајем новембра и завршава се крајем маја месеца док у јужном делу нешто више падавина има у летњим месецима. Што се тиче падавина, генерално нема правила, чести су пљускови и ван кишне сезоне обично у поподневним часовима а трају свега 20-30 минута. Најкишнији месец је мај када су падавине свакодневне и веома обилне, јаки пљускови могу потрајати и по неколико часова.

Инаће је влажност ваздуха веома висока током целе године тако да је температура привидно виша за око 5-6 степени. Температурне разлике су прилично мале током целе године, дневни максимум током лета не прелази 32-33 °C (август) док се зими креће негде око 24-25 °C (јануар). Ноћне температуре су ниже за само неколико степени и скоро никада не падају испод 18 °C.

Сезона урагана је август-септембар уз напомену да су јачи у јужном делу земље а достижу невероватне брзине и до 150 km/h. Знају да буду веома разорни а неретко се завршавају са катастрофалним последицама по околину. Један од најјачих урагана који је погодио ДР се догодио 1997. године када је 2/3 површине земље буквално сравњено са земљом, вецина кућа, мостова и путева је била потпуно уништена.

Напомена:Део текста преузет са сајта Доминиканска Република

Државе и територије на Карибима, Северној и Централној Америци

Суверене државе
Белизе • Гватемала • Гренада • Доминика • Доминиканска Република • Ел Салвадор • Јамајка • Канада • Костарика • Куба • Мексико • Никарагва • Панама • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Свети Китс и Невис • Сједињене Америчке Државе • Тринидад и Тобаго • Хаити • Хондурас