Свети Китс и Невис
Из пројекта Википедија
Координате: 17°20'00 СГ Ш 62°45'00 ЗГД
| Мото: Држава изнад себе | |
| Химна: O Land of Beauty! | |
 |
|
| Главни град | Бастер |
| Службени језик | енглески |
| Краљица: | Елизабета II |
| Премијер: | Дензил Даглас |
| Независност: | 19. септембар 1983. од ВБ |
| Површина | |
| - Укупно | 261 km² (186.) |
| - Вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| - јул 2000.. | 38.819 (186) |
| - Густина | 149/km² |
| Валута | Источнокарипски долар (100 центи) |
| Временска зона | UTC (UTC-4) |
| Интернет домен | .kn |
| Позивни број | +1-869 |
Федерација Свети Кристифор и Невис (или Федерација Свети Китс и Невис) је независна карипска држава. То је најмања држава на западној хемисфери. Припада групи Малих Антила. Налази се западно од Антигве и Барбуде и југоисточно од Холандских Антила. Чине је два острва, Свети Китс (или Свети Кристофер) и Невис, федерација је независна чланица Комонвелта од 1983. године. Престоница федерације је главна лука острва Свети Китс, Бастер.
Острво Свети Китс је испресечено планинским ланцем, чија је највиша тачка Маунт Лиамуига са својих 1.156 метара висине. Просечна годишња температура ове тропске земље је 27°C.
[уреди] Историја
Пре доласка Европљана ово подручје било је насељено индијанским племенима Кариба. Кристифор Колумбо се на свом другом путовању 1493. искрцао на веће острво и назвао га, према свецу заштитнику, Свети Кристофор. Мање острво назвао је Невис (шп. nieves = снег). Колонизација је почела око 1623. када на Св. Китс долазе Французи и Британци. Као прва енглеска колонија у овом подручју, острво постаје полазиште за даљу колонизацију Карипског подручја.
Током 17. и 18. века острва неколико пута прелазе из француске управе под британску и обратно. Коначно остају у британском поседу након 1783. Добијају личну управу 1967. а пуну самосталност 19. септембра 1983.
[уреди] Економија
У колонијалном раздобљу на Светом Китсу и Невису производио се скоро искључиво само шећер. Након што се ова производња суочила са тешкоћама, влада покреће програме развоја других пољопривредних култура и сектора економије.
[уреди] Становништво
Становништво већином чине потомци досељеника из западне Африке (црначког становништва у прошлости доведеног као робље). Наследници Европљана и остале групе чине незнатну мањину. Званични језик је енглески, мада становништво говори и локални патоис (језички дијалект различит од званичног књижевног, обично хибрид језика досељеника и индијанских староседелаца). По верској припадности заступљени су англиканци, други протестанти и католици.
Суверене државе
Белизе • Гватемала • Гренада • Доминика • Доминиканска Република • Ел Салвадор • Јамајка • Канада • Костарика • Куба • Мексико • Никарагва • Панама • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Свети Китс и Невис • Сједињене Америчке Државе • Тринидад и Тобаго • Хаити • Хондурас
Зависне територије
Британске: Ангиља • Бермуди • Девичанска острва • Кајманска острва • Монсерат • Туркс и Каикос острва • Данска: Гренланд •
• САД: Девичанска острва • Наваса • Порторико • Француске: Гваделуп • Мартиник • Свети Пјер и Микелон • Холандске: Аруба • Холандски Антили
