Панама
Из пројекта Википедија
Координате: 08° 37' СГ Ш, 80° 22' ЗГД
|
|||||
Национални мото: n/a | |||||
Званични језик | Шпански | ||||
Главни град | Панама (град) | ||||
Председник | Мартин Торихос | ||||
Површина - Укупно - % воде |
115 75.517 km² 2.9% |
||||
Популација - Укупно - Густина |
131 3.320.000 (дец. 2006. проц.) 43/km² |
||||
Независност - стекла |
од Колумбије 3. новембар 1903 |
||||
Валута | Балбоа | ||||
Временска зона | UTC -5 | ||||
Национална химна | Himno Istmeño | ||||
Интернет домен | .pa | ||||
Позивни број | 507 |
Панама је најјужнија држава Централне Америке.
[уреди] Историја
Главни чланак: Историја Панаме
Највећи део домаће политике и међународне дипломатије Панаме у 20. веку је везано за Панамски канал и спољну политику САД. Почетком 20. века, Теодор Рузвелт се бавио дипломатским напорима Сједињених Држава, који би олакшали договор са Колумбијом, који би им омогућио да преузму операција на Француском каналу, које је започео Фердинанд де Лесепс (Ferdinand de Lesseps). Новембра 1903, мала група богатих панамских земљопоседника предвођена тајном сепаратистичком хунтом којом је председавао др. Мануел Амадор Гереро (Manuel Amador Guerrero), је охрабрена да изврши оно шта је обележено као издаја, и одвоји се од Колумбије, уз подршку Сједињених Држава.
3. новембра, 1903. Панама је прогласила независност од Колумбије. Председник комуналног савета (Municipal Council), Деметрио Х. Брид (Demetrio H. Brid), који је представљао највећу власт у то доба, је постао de facto председник. 4. новембра је поставио привремену владу. Сједињене Државе су биле прва земља која је признала нову Републику Панаму, и послале су војску да штити новоосновану државу. 1904, Уставна скупштина је изабрала др. Мануела Амадора Герера, истакнутог члана Конзервативне политичке партије, за првог уставног председника Републике Панаме.
Децембра 1903. представници републике су потписали Споразум Хај-Бунау Вариља (Hay-Bunau Varilla Treaty) који је Сједињеним Државама давао права да изграде, и неограничено дуго управљају Панамским каналом, који је отворен 1914. Овај споразум је постао спорно дипломатско питање између две земље, што је достигло тачку кључања 9. јануара, 1964: Дан мученика. Ова питања су разрешена посписивањем Споразума Торихос-Картер (Torrijos-Carter Treaties) 1977. године.
Почетна намера оснивача је била да остваре хармонију између две главне политичке партије (конзервативци и либерали). Панамска влада је, међутим, пролазила кроз периоде политичке нестабилности и корупције, и у разним периодима њене историје, мандат изабраног председника је завршаван пре времена. 1968, генерал Омар Торихос (Omar Torrijos) је свргао владу раније изабраног Арнулфа Ариаса Мадрида (Arnulfo Arias Madrid) и постао је аутократски диктатор Панаме до своје смрти у авионској несрећи, 1981. После Торихосове смрти, власт је на крају прешла у руке генерала Мануела Нориеге (Manuel Noriega), бившег шефа тајне полиције Панаме, и бившег оперативца ЦИА. Односи са Сједињеним Државама су се погоршали крајем 1980-их, кад је Нориега оптужен за трговину дрогом.
Децембра 1989, Сједињене Државе су извршиле инвазију на Панаму у великој војној операцији са кодним називом Операција Праведни циљ у којој је учествовало 25.000 америчких војника. Јавно, разлози за инвазију су били смрт ненаоружаног америчког војника у цивилној одећи на блокади пута коју су поставиле Панамске одбрамбене снаге, оптужбе за трговину дрогом и Нориегино одбијање да преда власт након пораза на изборима. Међутим, према панамској влади, возило у коме се налазио тај војник је покушало да се пробије кроз блокаду, која је била у близини осетљиве војне локације. Неколико сати након инвазије, у церемонији која се одиграла унутар америчке војне базе у бившој Панамској каналској зони, Гуљермо Ендара (Guillermo Endara) је положио заклетву као нови председник Панаме. Инвазија се одиграла само неколико дана пре него што је управа над Панамским каналом требала да буде предата Панами према споразумима Торихос-Картер. Након инвазије, Нориега је потражио азил у дипломатској мисији Ватикана коју је представљао монсињор Хозе С. Лабоа (Jose S. Laboa), али се након неколико дана предао америчкој војсци. Одмах потом, Нориега је одведен на Флориду, где су га званично оптужиле и ухапсиле савезне власти САД. Може да буде условно пуштен на слободу 2007. године.
По споразуму Торихос-Картер, Сједињене Државе су предале све територије везане за канал Панами 31. децембра, 1999, али су задржале право на војну интервенцију у интересима своје "државне безбедности". Панама је такође преузела контролу над зградама значајним за канал, као и над инфраструктуром, и управом.
[уреди] Географија
Главни чланак: Географија Панаме
Панама се налази и у Северној и у Централној Америци. Излази на Карипско море и на Тихи океан, између Колумбије и Костарике. Њен положај на источном крају теснаца формира земљоуз који повезује Централну и Јужну Америку, и од великог је стратешког значаја. Панама контролише Панамски канал који преко Карипског мора повезује северни Атлантски океан са северним Тихим океаном.
[уреди] Links
Суверене државе
Белизе • Гватемала • Гренада • Доминика • Доминиканска Република • Ел Салвадор • Јамајка • Канада • Костарика • Куба • Мексико • Никарагва • Панама • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Свети Китс и Невис • Сједињене Америчке Државе • Тринидад и Тобаго • Хаити • Хондурас
Зависне територије
Британске: Ангиља • Бермуди • Девичанска острва • Кајманска острва • Монсерат • Туркс и Каикос острва • Данска: Гренланд •
• САД: Девичанска острва • Наваса • Порторико • Француске: Гваделуп • Мартиник • Свети Пјер и Микелон • Холандске: Аруба • Холандски Антили
Зависне територије: Аруба (Холандија) · Фокландска Острва (УК) · Француска Гвајана · Холандски Антили · Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва (УК)