Куба

Из пројекта Википедија

Координате: 20°-23° СГ Ш, 74°-84° ЗГД Република Куба (шп: República de Cuba) је држава и архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од Кубе се налазе Сједињене Америчке Државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Економија 3.1 Туризам 4 Провинције 5 Географија 5.1 Земљиште 5.2 Клима 6 Демографија 6.1 Расна структура 6.2 Старосна структура 6.3 Религија 6.4 Језици 7 Култура 7.1 Празници и значајни датуми на Куби 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Кубе.

“

Esta es la tierra más bella que humanos han visto Ово је најлепша земља коју су виделе људске очи ---- Кристифор Колумбо о Куби

”

Кубу и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) окупирали су Шпанци у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.

Ернесто Че Гевара, Фидел Кастро, Раул Кастро и њихова побуњеничка армија су били једна од многих партизанских група које су се супроставиле диктатору Батисти. Кастров 'Покрет 26. јул' је преузео власт на Куби 1959. године, након победе над Батистиним оружаним снагама. У време када је Батиста срушен, 75% кубанске земље је било у власништву странаца (највише држављана Сједињених Америчких Држава).

Нова револуционарна влада је извршила земљишне реформе и национализовала већину власништва страних компанија. Резулатат тога је био погоршање односа са САД. Кастро се декларисао као комунист, објавивши да ће на Куби направити социјалистичко друштво. Нова влада, вођена Комунистичком партијом Кубе, је започела реформе какве је Кастро и обећао. Здравство и школство су постали бесплатни за све грађане Кубе.

Неколико наредних деценија Куба је добијала значајну помоћ Совјетског Савеза, највише преко размене шећера за нафту коју је Куба даље пласирала на светско тржиште. У то време Куба је подржавала комунистичке покрете у Латинској Америци: (Никарагва, Ел Салвадор, Гватемала и Чиле) и Африци: (Ангола, Мозамбик и Етиопија). Само у Анголи Куба је имала 50.000 распоређених војника.

Распадом Совјетског Савеза 1991. године, Куба је доживела тежак економски ударац и проглашен је "специјални период" опоравка. Иако су ММФ и Светска банка одбиле да пруже помоћ Куби, кубанска привреда се није урушила и, иако су економски показатељи и даље нижи него 1989. године, осећа се спор, али стабилан економски напредак.

Американци су прогласили трговински ембарго против Кубе, који се односи на извоз све робе (осим лекова и хране) на Кубу. Највећи број путовања Американаца на Кубу је забрањен (туристичка путовања су забрањена законом). Американци који путују на Кубу, то чине кришом, путујући преко Мексика, Канаде или Бахама.

[уреди] Политика

Куба је комунистичка држава, или парламентарна република предвођена Комунистичком партијом. Фидел Кастро је на челу државе и владе од 1959. године. Он је шеф државе, шеф владе, први секретар Кубанске комунистичке странке, као и врховни заповедник Кубанских оружаних снага.

Кубански једнопартијски парламент, Asamblea Nacional del Poder Popular (Национална скупштина народне силе), има 609 чланова. Они се бирају на рок од 5 година. Комунистичка странка је једина легална политичка странка на Куби. Она држи водеће функције у управи земље, укључујући и судство. Кључна политичка питања политичког живота на Куби укључују илегалну емиграцију кубанаца у САД, економски ембарго који је САД наметнуо Куби и хапшење политичких дисидената.

[уреди] Економија

Економија Кубе је под централним надзором политичке власти. У последњих неколико година спроведене су мање реформе да би се смањила неликвидност, повећала учинковитост подузећа и отклонила стална несташица хране и још неких основних средстава.

У раздобљу од 1989. до 1993. године БДП је пао за 35%, као резултат распада СССР-а, највећег Кубанског трговачког партнера. Након лаганог опоравка у следећих неколико година, 1999. године БДП је повећан 6,3%, као резултат великог успона туризма.

Кубанска привреда се данас заснива на три најважније привредне гране: пољопривреда (дуван, шећер, лимун), рударство (никл) и туризам.

Главни кубански трговински извозни партнери су Холандија, Канада и Кина, а највише се увози из Венецуеле, Шпаније и САД-а.

[уреди] Туризам

Економија Кубе се нагло развија због туризма који се сваке године све више повећава. Средином 1990-тих, туризам је постао примарна грана економије у Куби.

Многи званичници из Кубе говоре како је туризам "срце кубанске економије", а туризам је један од главих преокупација кубанске организације за развој.

Око 1,9 милиона туриста посетило је Кубу 2003. године, што је економију обогатило за 2,1 милијарду долара. Већина туриста долази из Канаде и земаља Европске Уније. У популарне туристичке дестинације спадају Варадеро, Кајо Коко и Хавана.

[уреди] Провинције

Куба је подељена у 14 провинција и 169 општина, и једном специјалном општином: Исла де Хувентуд.

Исла де Хувентуд Пинар дел Рио провинција Хавана (Havana) Сиудад де ла Хавана (град Хавана) Матанзас Сјенфуегос Виља Клара Санкти Спиритус	Сиего де Авиља Камагеј Лас Тунас Гранма Холгуин Сантјаго де Куба Гуантанамо

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Кубе.

Острво Куба је највеће острво на Карибима. Држава Куба се састоји од целог острва Куба и мањих оближњих острва, изузимајући залив Гуантанамо, војну луку која је изнајмљена Сједињеним Државама од 1903. године. Острво Куба је шеснаесто острво по величини на свету.

Острво је највећим делом у равници, са брдима и планинама у југоисточном делу и највишим врхом Пико Реал де Туркино на 2.005 m. Острвска клима је тропска. Сушна сезона је од новембра до априла, а кишна од маја до октобра.

Хавана је главни и највећи град на Куби. Други већи градови су Сантјаго де Куба, Холгуин и Камагвеј. Неки од познатијих мањих градова су Баракоа, који је прво шпанско насеље на Куби, Тринидад, Сјенфуегос и Бајамо.

[уреди] Земљиште

Тло Кубе углавном чине низије које се према унутрашњости земље благо издижу све до највише тачке Пико Туркино, која износи 2.005м. Обале су изобличене бројним мањим и већим заливима. Дужина обале износи 3.740км. Најдужа река је Рио Кото на североистоку (240км) и пловна је само половином своје дужине.

[уреди] Клима

Клима Кубе је тропска и погодна за узгој шећерне трске. Средња годишња температура је 25°C, са екстремним летњим врућинама и високом влажношћу ваздуха, праћена ветровима који дувају из суптропских зона ка екватору. Већи део годишњих падавина (у просеку 1.320мм) излучи се током влажне сезоне која траје од маја до октобра. У августу, септембру и октобру повремено се јављају урагани.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Кубе.

Староседиоци Кубе су Сајбонеји, Гванахатабеји и Арараци. На територији Кубе живи око 11.050.700 становника. Велик број Кубанаца живи у иностранству, углавном на Флориди (САД) око 1.000.000. У последних педесет година стопа раста броја становника износи 4,3 промила. Просечна густина насељености је 96 становника/км2. У урбаним подручјима живи 77%, а у руралним 23% становништва.

Куба је мултирасно друштво. Највећа организована религија је католичанство. Сантерија је религија која је мешавина старих афричких религија и католичанства, и широко је распрострањена на Куби. По процени из 2000. године, природни прираштај у Куби је 0.39%. Званично, Куба је атеистичка држава.

[уреди] Расна структура

Данас око 37% кубанске популације чине белци, око 11% чине црнци, а сви остали су мелези (51%). Велики проценат мешане расе је индикација релативног отсуства расизма на Куби.

• Mелези 51%,
• Белци 37%,
• Црнци 11%,
• Kинези 1%.

[уреди] Старосна структура

Просечан животни век Кубанца је 75,6 година (78,1-жене; 73,3-мушкарци). Стопа писмености је 95,7% (95,3%-жене; 96,2%-мушкарци).

• 0-14 година: 21% (мушкарци 1,221,602; жене 1,157,846)
• 15-64 година: 69% (мушкарци 3,849,135; жене 3,829,599)
• 65 година и више: 10% (мушкарци 503,711; жене 580,104) (2000, процена)

[уреди] Религија

Куба је за разлику од земаља Централне и Јужне Америке мање религиозна. У 1980. години готово половину популације чинили су атеисти, а 40% римокатолици. Остатак су чинили протестанти, а заступљена је су и традиционална афричка веровања (Сантерија).

[уреди] Језици

Шпански језик је званични језик и говоре га сви Кубанци, иако постоје незнатне разлике у дијалектима три кубанске регије. Кубански шпански језик је углавном једнак јужноамеричкој верзији шпанског, међутим постоје речи и изрази у говору Кубанаца који су својствени само њима. Нпр. rembambaramba (=слободно за све); amarillo (=саобраћајац, јер саобраћајци на Куби носе жуте униформе) и сл. Енглески језик је популаран, његово учење у средњим школама је обавезно. Кубанци који су похађали школу за време бившег Совјетског Савеза говоре и руски језик.

[уреди] Култура

Куба је позната по:

• Цигарама, посебно маркама Хавана, Монте Кристо и Кохиба.
• Руму, од којих је најпознатија врста Клуб Хавана (Havana Club). Ако је стар бар 7 година, рум добија атрибут стари (añejo). Рум се производи ферментацијом од сирупа шећерне трске.
• Кубанској музици и ритмовима, који су производ мешања многих музичких жанрова, афричких, шпанских и латиноамеричких, рецимо мамбо, конга, румба, ћа-ћа-ћа, сон, нуева трова, хабанера, дансон и многи други.
• Песмама Гуантанамера, Заувек (Hasta Siempre), Можда, можда, можда (Quizás, quizás, quizás), Чан чан (Chan Chan) које су стекле светску славу. Посебну улогу у популаризацији кубанске музике играо је музички албум и истоимени филм Клуб Буена Виста (Buena Vista Social Club).
• Старим америчким аутомобилима (нарочито типа Шевролет). По закону на Куби, забрањен је извоз ових аутомобила.
• Куба је позната по аргентинском револуционару Ернесту Гевари, боље знаном по надимку Че, који се са Фиделом Кастром борио у Кубанској револуцији.
• Националном спорту: Бејзболу. Кубанци су такође истичу одличним боксерима и атлетичарима.

За више информација погледајте Списак Кубанаца.

[уреди] Празници и значајни датуми на Куби

Датум	Назив
1. јануар (државни празник)	Дан ослобођења
24. фебруар	Почетак другог Кубанског рата за независност 1895.
1. март	Годишњица напада на Председничку палату 1957.
8. март	Дан жена
19. април	Годишњица одбране у Заливу свиња
1. мај (државни празник)	Празник рада
26. јул (државни празник)	Дан националне побуне
8. октобар	Годишњица смрти Ернеста Че Геваре 1967.
10. октобар (државни празник)	Почео Први Кубански рат за независност 1868.
28. октобар	Годишњица смрти Камила Сјенфуегоса
27. новембар	Годишњица егзекуције осам студената медицине од стране Шпанске колонијалне владе 1871.
7. децембар	Годишњица смрти Антонија Мацеа 1896.
25. децембар (државни празник)	Божић

[уреди] Спољашње везе

• Cubaweb Званична презентација Кубанске владе
• Српско-Кубанско друштво пријатељства
• Wikitravel Guide Туристички водич
• Cuba-Pictures.com Фотографије са Кубе
• Kuba-Cuba.com Водич кроз кубанске линкове
• Гранма Новине КП Кубе
• Cuba AIDS Project HIV и AIDS на Куби
• Cuba travelogue — Havana, Varadero, Trinidad, Vinales, Pinar del Rio, Cayo Largo
• Шпанија и Шпанци Савремена мишљења о кубанском устанку
• Cuba Study Tour Професор географије износи своја искуства и импресије о Куби
• CUBANET Чланци независних новинара и изводи из кубанске и међународне штампе
• Encuentro en la Red Независне вести и вести из кубанске културе
• UN HDI Индекс друштвеног развоја за Кубу из УН

Анти-Кастро покрети у САД

• No Castro nor his regime Интернет страница анти-кастровске опозиције
• Free Cuba Foundation Интернет страница подршке кубанским дисидентима
• CANF Кубанско.америчка национална фондација, највећа кубанска политичка партија у егзилу
• Подаци о кубанским дисидентима