Бари

Из пројекта Википедија

Базилика светога Николе са моштима великога свеца

Бари је град у јужној Италији у регији Апулији. Налази се на Јадранском мору. Други је по значају економски центар јужне Италије, а познат је као лука и универзитетски град. По попису из 2001. има 328.458 становника. Шире подручје града има 700.000 становника. Бари је познат и као град светога Николе, јер се у Барију налазе мошти свеца, које су стално привлачиле ходочаснике.

[уреди] Подела града

Град се састоји од четири дела. На северу је стари град на полуострву између све модерне луке. Ту се налази базилика светога Николе и катедрала светога Сабина и кастел Свево од Фридриха II .

[уреди] Историја

Барион ( латински Barium ) је било подручје које није било од великога значаја за Велику Грчку. Нађени су само бронзани новчићи. Када је подручје дошло под римску управу у 3. веку пне. добило је стратешки значај као место где се спајао приобални друм са Виа Трајаном. Лука се спомиње 181. пне. Први историјски потврђен бискуп Барија био је извесни Гервасије који се помиње као учесник сабора у Сердики (данашњој Софији) 347., а бискупи су били под управом патријарха из Константинопоља све до 10. века.

Након разарајућега Готскога рата под Лангобардима су успостављени писани закони, који су били узор за сличне уставе у другим јужним градовима. Сарацени су 852. освојили Бари. Од 885. је седиште Византијскога катапана. Лонгобардско племство се побунило (1009.-1011.) против Византије. Побуна је угушена у бици код Кане 1018. Током побуне Нормани су први пут стекли упориште у томе подручју. Надбискуп Барија се 1025. обратио Риму и добио је статус провинције. Нормани под Робертом Гвискаром су 1071. зузели Бари. Мајо од Барија је био велики адмирал норманске Сицилије. Базилика светога Николе основана је 1087. како би примила мошти овог свеца, које су, под сумњивим околностима, донешене из Мире у Ликији. Мошти светога Николе привлачиле су у Бари велики број ходочасника, што је ојачало економију. Петар Пустињак је 1095. проповедао Први крсташки рат у Барију. Папа Урбан II је 1098. сазвао Барски сабор (Барски концил), са циљем да се постигне помирење католичког и православног свештенства по теолошком питању филоквеа. Пошто се две стране нису могле сложити ни Велики раскол (Велика шизма) није залечена.

У Барију је 1117. избио грађански рат. Био је убијен надбискуп, а контролу над градом је преузео Лонгобард Гримоалд Алфеанит, који је изабран од народа да се одупре Норманима. До 1123. је поовећао везе са Византијом и Венецијом. Касније је био принуђен да призна власт Нормана Руђера II Сицилијанскога. Поново се побунио против Нормана, па је поражен 1132. Бари је 1156. био опљачкан и уништен до темеља. Фридрих II, Свети Римски Цар и краљ Сицилије је обновио тврђаву Бари. Бари је био неколико пута разаран, али је сваки пут поново био обнављан.

Принцеза Напуља Изабела Арагонска је проширила замак у који се настанила од 1499. до 1524. Бари је постао део Напуљске краљевине. Због ендемичне маларије дошло је до назадовања града. Када је Напуљска краљевина дошла у руке Француза током Наполеонове ере краљ Напуља је био Жоашен Мира, који је дао да се 1808. изгради нови део града. Бари се развио у најзначајнију луку те регије. Уа време Другога светскога рата дошло је у Барију до тешкога хемијскога инцидента. Немачки бомбардери су 2. децембра 1943. у Барију погодили неколико савезничких бродова, од којих је на једноме било хемијско оружје. Та прича је дуго била заташкавана. Број мртвих се крећа зависно од извора од 69, па до 2.000 мртвих, што цивила, што савезничких војника.

[уреди] За видети у граду

Базилика светога Николе је основана 1087. да би се у њу сместиле мошти светога Николе, који су донешени из Мире у Ликији (отете из манастира у Мири). Краљ Милутин је 1319. поклонио сребрени олтар са сребреном капелом, сребреном иконом и канделбарима. На то је било утрошено 600 килограма сребра. Под утицајем барока тај олтар је у 17. веку претопљен у нови барокни олтар. Стефан Дечански је даровао велику икону светога Николе у знак захвалности свецу, који му је повратио вид.
Катедрала светога Сабинија је започета у византијском стилу 1034., али уништена је 1156. Поново је изграђена 1170.-1178. пример је романескне апулијске архитектуре. Унутрашњост и фасада су декорирани у 18. веку у барокном стилу.
Нормански кастел Свево
Петруцели театар је био једна од највећих опера у италији после Скале у Милану и опере у Напуљу. Страдао је током 19990их, па се реконструише.
Баривекиа или Стари Бари представља низ уличица и пролаза.