Битка на Неретви

Из пројекта Википедија

Битка на Неретви

Пренос рањеника преко Неретве март 1943.

Време:	1943.
Локација:	Босна
Резултат:	Тактичка победа Сила Осовине
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:

Сукобљене стране

Силе Осовине:
Немачка, Италија, НДХ, Четници

Партизани

Заповедници

Јачина

Губици

{{{подаци}}}

Битка на Неретви или Четврта непријатељска офанзива је битка где су вођене крупне војне операције Сила Осовине почетком 1943. године на територији НДХ у циљу уништења Народноослободилачког покрета. Немци су је кодно назвали Случај бело (нем. Fall Weiss).

[уреди] Позадина

На совјетско-немачком и на афричком фронту армије Немачке и Италије претрпеле су тешке поразе код Стаљинграда и Ел Алемејна. У Западној Африци (Алжир и Мароко) искрцале су се свеже и добро опремљене америчке и британске армије. Очито и с војничког гледишта ратна се срећа окренула и иницијатива је у рукама Савезника. Немачки заповедници страхују да би се Савезничке армије могле искрцати на Балканском полуострву и тиме отворити нови фронт итекако потребан армијама Совјетског Савеза које су код Стаљинграда зауставиле немачке армије, али сада им треба помоћ америчких и британских армија које под хитно морају отворити нови фронт у Европи. Због свега споменутог, а како је баш на Балканском полуострву снажан отпор партизанских одреда који су заузели велики део територија, ту под хитно немачке армије морају нешто учинити и осигурати 'мекани трбух' на којим им прети опасност по целу позадину свих трупа. Тако ће током следећих шест месеци предузети операцију названу (нем. Fall Weiss) или у историји још запамћену и као 'Зимска офанзива'.

[уреди] Немачки план операције

План Зимске операције особно су испланирали и израдили њемачки заповједник за 'Југоисток' генерал Лер и заповједник италијанске 2. армије генерал Роата. Међутим, већ у самом почетку дошло је до размимоилажења у планирању између наречених генерала, јер је талијански генерал тражио да се у операције укључе и четници, а њемачки је то одбијао. На крају су се ипак договорили и 03СИЈ1943 у Риму је усвојен и коначно договорен План Зимских операција, а детаљи су разрађени 09СИЈ1943 у Загребу гдје је договорен и почетак операције 'Вајс' за 20СИЈ1943. Операција 'Вајс' требала се одвијати у три фазе:

прва фаза кодно названа 'Вајс – 1' нем. Weiss–1 у којој је требало уништити постројбе партизанских 1. хрватског (6. личка дивизија, 7. банијска дивизија и 8. кордунашка дивизија) и 1. босанског (4. крајишка и 5. крајишка дивизија) корпуса, те партизанске дивизије Главне оперативне скупине (1. пролетерска и 2. пролетерска дивизија, те 3. ударна дивизија). Уништење ових партизанских дивизија требало је бити на подручју између Карловца, Огулина, Госпића, Книна, Босанског Петровца, Санског Моста и Глине.
друга фаза кодно названа 'Вајс – 2' нем. Weiss–2 у којој је требало наставити бојно дјеловати на уништењу партизанских постројби на подручју Босански Петровац, Босанско Грахово, Ливно, Јајце, Кључ и тако партизанским одредима потпуно онемогућити приступе тајним складиштима и партизанским болницама које су се налазиле на тим подручјима.
трећа фаза кодно названа 'Вајс – 3' нем. Weiss–3 у којој је требало провести 'чишћење' подручја од преосталих партизанских постројби које би евентуално избјегле уништењу у претходним операцијама. У тој трећој фази њемачки заповједници планирали су и потпуно разоружати четничке одреде, јер по уништењу партизана они више не играју никакву значајну улогу.

Срушени мост током битке

У то време на подручју некадашње Југославије налазило се око 700.000 њемачких и талијанских војника, те усташа, домобранских војника и четника. За саму проведбу операције 'Вајс' предвиђено је 90 000 војника, а главна ударна снага требала је бити њемачка 7. СС дивизија 'Принц Еуген'. Остале постројбе које су планом предвиђене за судјеловање у операцији биле су: 1) њемачке – 369. легионарска, 714. и 717. пјешачка дивизија и дијелови 187. ландшуц (гренадирска) дивизија с око 50 000 војника. 2) италијанске – дивизије Ре, Сасари, Ломбардија, Бергамо и Мурђе с око 25 000 војника, те око 10 000 усташа и домобранских војника и око 2000 четника. Подршку из зрака пружати ће им 150 њемачких зракоплова. На другој страни налазиле су се партизанске јединице 1. хрватског корпуса (6. личка, 7. банијска и 8. кордунашка дивизија) с око 16 000 војника, 1. босанског корпуса (4. и 5. крајишка дивизија) с око 11 500 војника и Главна оперативна скупина (1. и 2. пролетерска, те 3. ударна дивизија) с око 14 500 војника, дакле, укупно око 42 000 војника. Партизанске дивизије могле су рачунати и на партизанску 4. славонску дивизију која је лако могла пријећи Саву и ударити по противнику, или пак му ометати опскрбу и диверзијама наносити губитке и везати на себе одређен број јединица.