Ужичка република

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Ужичка република (вишезначна одредница).

Ужичка република је назив прве ослобођене територије у Европи окупираној од стране нациста. То је била просоцијалистичка држава у западној Србији и, делимично, источној Босни под влашћу југословенских партизана, створена у току 1941. године за време Другог светског рата. У суштини, једина веза Ужичке Републике са државношћу је била организована власт на привремено ослобођеној територији. Ужичка Република није имала сталне границе, већ су се оне мењале готово свакодневно са сваком офанзивом партизана на једној и окупатора на другој страни, а отприлике су заузимале подручје од река Дрине на западу Западне Мораве на истоку и од река Скрапежа на северу до Увца на југу. Држава је трајала 73 дана, а потом је пала y руке Вермахта, док су се партизани повукли ка Санџаку.

Приликом повлачења преко Златибора, у новембру и децембру 1941. године, пратиле су их немачке јединице, које су тада, чинећи ужасан злочин над рањеницима и златиборским цивилним становништвом, стрељале осам бораца Друге чачанске партизанске чете, пет бораца Шесте ибарске партизанске чете, осамнаест бораца Тамнавског партизанског батаљона, као и 41 цивилна мештанина Златибора. У партизанској болници која се налазила на Златибору Немци су стрељали седамнаест рањеника, бораца Ужичког НОП одреда, шест цивила из ужичког краја, четрнаест рањеника из Чачанског НОП одреда и једног цивила из чачанског краја, једног рањеника из Посавског НОП одреда, три рањеника из Ваљевског НОП одреда, по једног рањеника из Копаоничког и Мачванског НОП одреда, два рањеника из Шумадијског НОП одреда, два из Космајског НОП одреда, једног из Крагујевачког НОП одреда и четворицу других бораца рањеника.