Горанци
Из пројекта Википедија
Горанци (Горани) су јужнословенски народ, насељени претежно на Косову и Метохији, односно у региону Гора (општина Драгаш). Исламске су вероисповести, а говоре торлачким говором, који се обично означава као српски. Према попису становништва из 2002. године, у Србији (без Косова) је живело 4.581 Горанаца. Укупно их има око 18.000. Иако су Горанци у Србији од стране државе признати као посебан народ, неки их сматрају етничком групом Срба, Бугара или Македонаца, с обзиром на њихово етничко порекло.
Садржај |
[уреди] Историја
У већини горанских села налазе се развалине српских цркава. Осим језика, Горанци су сачували и многе српске обичаје. Ислам су почели примати још у 16. веку, а почетком 18. века, после српских сеоба под патријарсима, у масама су постајали муслимани. Прелазака у Ислам је било и крајем 18. и почетком 19. века.
Последња хришћанска породица изумрла је у горанском селу Брод 1855. године. Горанци су све до пред крај 19. века зимовали са стоком у приморју Јадранског и Егејског мора, затим у Тракији и Анатолији.
Мада су примили Ислам, нису се албанизовали, тако да су веома страдали од суседних Албанаца, Љумљана. Љумљани су од 1878. године учестали са пљачкањем стоке Горанаца са летовалишта на Шари. Због ових насиља, Горанци су све до ослобођења ишли на рад, чак и у Аустрију, Румунију и Малу Азију. Ни до 1927. године нису престали упади албанских пљачкаша из Љуме преко границе.
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.)
