Дака
Из пројекта Википедија
Дака је главни град Бангладеша и центар дистрикта Дака. Налази се на обалама реке Буриганга. Дака и њена урбана зона имају више од 11 милиона становника, што је чини највећим градом Бангладеша и једним од највећих градова на свету.
[уреди] Историја
Прва насеља у области Даке потичу из седмог века. Том облашћу су владала будистичко краљевство Камарупа и Пала царство пре него што је прошла под контролу династије Сена у деветом веку. Многи верују да је име града настало пошто је краљ Балал Сена изградио храм богиње Дакешвари у дванаестом веку. Сам град се сестојао из више централних пијаца као што су Лакшими Базар, Шанкари Базар, Танти Базар, Патуатули, Кумартули, Баниа Нагар и Гоал Нагар. После династије Сена, Даком су владали турски и авганистански гувернери из султаната Делхи пре него што су стигли Могули 1608.
Град је почео значајно да се развија када је проглашен за главни град Бенгала под Могулском влашћу. Први могулски управник града је био Ислам Кан. Он је променио име града у Џанагир Нагар (Џанагиров град) у част Могулског цара Џанагира, међутим ово име је напуштено убрзо после Џанагирове смрти. Град се највише проширио за време Могулског генерала Шаиста Кана. Град је тада мерио 19 са 13 километра и имао је скоро милион становника. Град је дошао под контролу Британске Источно Индијске Компаније после битке код Пласија 1765. У овом периоду број становника Даке се драстично смањио због већег значаја Колкате. Модерни систем за снадбевање водом је отворен 1874. а за снадбевање електричном струјом 1878. У близини града је изграђена војна четврт за британске и индијске војнике у близини града.
Током поделе Бенгала 1905. Дака је постала главни град новоосноване државе Источни Бенгал и Асам, али је Бенгал поново уједињен 1911. После поделе Индије 1947. Дака је постала главни град Источног Бенгала као део нове муслиманске државе Пакистан. Град је био сведок насиља у којем је хиљаде људи погинуло. Велики део индијског становништва је напустило град за Индију, док је у град дошло стотине хиљада муслиманских имиграната. Усвајање урду језика за једини званични језик Пакистана довео је 1952. до протеста у којима је полиција пуцала на демостранте који су демонстрирали. Током педесетих и шездесети захтеви за независност су се ширили међу становништвом.
Циклон Бола је 1970. опустошио регион убивши око 500.000 људи. 26. марта 1971. проглашена је независност Бангладеша, као одговор на то пакистанска војска је покренула операцију која је довела до хапшеља, мучења и убиства стотина хиљада људи, углавном Индијаца и бенгалских интелектуалаца. Пад града у руке индијске војске 16. децембра означио је стварање независне државе Бангладеш. После независности популација Даке је брзо расла због миграције сеоског становништва из целог Бангладеша. Град се проширио и створена су нова насеља као што су Гулшан, Банани и Мотиџил.
[уреди] Географија
Дака се налази у централном Бангладешу на координатама 23°40'0С,90°22'30И, и заузима површину од 815.85 km². Град је подељен у седам главних дистрикта (тана): Данмонди, Котвали, Мотиџил, Палтан, Рамна, Мохамадпур, Сутарпур, Тејгаон, и четрнаест мањих дистрикта: Гулшан, Лалбаг,Мирпур, Палаби, Сабуџбаг, Дака Кантонмент, Демра, Хазарибаг, Шиампур, Бада, Кафрул, Камрангир чар, Килагаон и Утара.
Дака има тропску климу коју карактеришу мунсони.Постоје три годишња доба:
• Зима, од новембра до фебруара, са температурама од 10 до 20°С
• Пред монсунска сезона, од марта до маја, са мало падавина и темпаратурама које могу да оду преко 40°С
• Сезона монсуна (од јуна до октомбра) са много падавина и температуром око 30°С, 80% киша падну током овог периода
[уреди] Економија
Дака је трговачки центар Бангладеша. Куповна моћ њене средње класе је значајно већа него у остатку земље. Најзначајнија економска активност је текстилна индустрија у којој је запослено 800.000 људи и која представља 80% зараде од извоза. Стопа незапосленоти је 23%. Више институција се налазе у Даки као што су централна банка и берза.
