Друга оклопна армија (Немачка)

Из пројекта Википедија

Друга оклопна армија (нем. 2. Panzer-Armee) Борила се од почетка рата са Совјетским Савезом, од јуна 1941. до почетка августа 1943. у оквиру Армијске групе "Центар", учествујући у офанзиви на Москву 1941. и у Курској бици јула 1943.

[уреди] Формација и задаци армије

Од 6. августа 1943. Друга оклопна армија препотчињена је Армијској групи "Ф", односно Команди Југоистока, реорганизована и задужена за оперативно подручје Југославије , изузев Словеније која је представљала оперативно подручје Армијске групе "Б". Задатак Друге оклопне армије био је борба против партизана и спречавање евентуалног савезничког искрцавања.

Због искрцавања савезника на Сицилији и пада Мусолинијеве владе, у том периоду је ситуација у западном делу Југославије била је по Немце критична. Већ средином августа 1943. армија је предузела покрете у унутрашњост италијанске окупационе зоне. То ипак није спречило разбуктавање кризе услед капитулације Италије 8. септембра. Разоружавши бројне италијанске јединице, велике делове земље заузела је и држала у својим рукама НОВЈ. Друга оклопна армија је била принуђена да подели свој задатак у три фазе:

1. Разоружавање и интернирање италијанских јединица
2. Овладавање јадранском обалом
3. Овладавање кључним положајима, комуникацијама и комуникацијским чворовима у јадранском залеђу.

Ови задаци су се веома разликовали ос оних са којима се штаб армије сусретао на Источном фронту. Услед тога и услед потреба на осталим фронтовима дошло је до промена у формацији и оперативној тактици. III СС оклопни корпус је након окончаних операција у захвату загребачког саобраћајног чвора почетком децембра 1943. изузет из армије, а од почетка октобра 1943. у њеном саставу налазио се V СС добровољачки брдски корпус (нем. V SS Freiwilligen-Gebirgskorps).

У Србији је у то време функционисао штаб Војноуправног команданта Југоистока генерала Ханса Фелбера, који је имао под својом командом нефронтовске формације: полицијске и територијалне јединице, јединице Српске владе, Руски заштитни корпус и Бугарски окупациони корпус. Овај штаб је функционисао као окупациона команда, док је оперативну команду и над територијом Србије имао штаб Друге оклопне армије.

[уреди] Ток операција

Завршивши до краја октобра 1943. задатак разоружавања Италијана с половичним успехом, штаб армије покренуо је низ енергичних парцијалних операција усмерених на овладавање јадранском обалом и њеним залеђем. Након заузимања Тузле 11. новембра 1943, армија је почетком децембра синхроно покренула низ операција:

1. Операцију "Цитен" против Ливна као главног саобраћајног чворишта у залеђу Далмације под непосредном командом штаба XV корпуса
2. Низ сложених повезаних операција против положаја и јединица НОВЈ у Санџаку и источној Босни под командом штаба за ту потребу веома ојачаног V СС корпуса - операције "Кугелблиц", " Шнештурм" и "Валдрауш".
3. Операцију "Пантер" LXIX корпуса против Четвртог корпуса НОВЈ на Кордуну и Банији.

Ове операције нестављале су се и гранале у низове мањих. Армија је 20. јануара 1944. коначно успела да заузме Сењ, последњи град који је НОВЈ држала на јадранској обали. XV корпус је 22. децембра искрцавањем на Корчулу (Операција "Хербстгевитер II") отпочео наступање на јадранска острва.

Трупе су уз велике напоре прокрстариле земљом, али у најбољем случају с врло привременим успехом: док је V СС корпус вршио притисак на Трећи корпус НОВЈ у источној Босни, Пети корпус НОВЈ покренуо је 31. децембра 1943. бањалучку операцију ради олакшавања положаја Трећег корпуса. Кад је фокус немачке операције пао на Пети корпус, Трећи корпус НОВЈ је 16. јануара 1944. покренуо напад на Тузлу.

[уреди] Оперативна тактика

Друга оклопна армија је веома прилагодила оперативну тактику противнику. Уместо фронтовске везе међу јединицама, штаб армије упутио је своје јединице на вршење дрских енергичних продора са сопственим обезбеђењем. Такође, придавао је веилик значај постизању изненађења и заваравању противника.

Велики значај армија је придавала помоћним трупама на терену: Оружане снаге НДХ биле су непосредно оперативно потчињене немачким оперативним командама. Муслиманску легију Немци користили на више начина: уводили су је у борбу под немачком командом и са немачким официрима (на пример, Легија "Кремплер"). Легија је такође служила као извор регрута за јединице Вермахта и СС јединице.

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком: Извештај команде XV корпуса о четницима од 19. новембра 1943.

Немци су ценили борбену вредност неких четничких формација и радо су из раздора између партизана и четника извлачили корист за себе. Четничке јединице у неким случајевима биле су оперативно потчињене немачким командама, али су чешће биле са њима повезане преко свог обавештајног одсека (одсек Iц) (на пример, Динарска дивизија и босански четници). Са четницима у Србији сарадњу су одржавали преко официра за везу.

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком: Писмо мајора Капетановића војводи Ђујићу од 29.5.1944.

Са свим потчињеним јединицама, штаб Друге оклопне армије имао је под својом командом 1944. године око 560.000 људи под оружјем.

Обавештајној и диверзантској делатности армија је придавала велику пажњу. Обавештајци су са успехом дешифровали кодове партизанског радио-саобраћаја, па су на тај начин остваривали значајну предност. Тако, 20. фебруара 1944., истог дана кад је маршал Тито издао наређење Другој и Петој дивизији за продор из Санџака у Србију, штаб Друге оклопне армије издао је наређење својим потчињеним штабовима у којима налаже противмере.

Штаб армије преко својих обавештајних одсека формирале такозване "трупове" - јединице од стотињак људи које би се камуфлирале у партизане и тако продирале у дубину слободне територије ради диверзија и атентата. У документима помињу се као "Јединице Конрад при штабу Друге оклопне армије" по поручнику доктору Рајнхарду Копсу - Конраду (нем. Reinhard Kopps - Konrad), "старешини јединице Iц/АО". У трупове су укључивани немачки сарадници са српскохрватског говорног подручја. (О деловању једног таквог трупа може се видети из извештаја мајора Капетановића на "Викиизворнику").

[уреди] Десант на Дрвар

Ипак, и поред свих напора Друге оклопне армије, НОВЈ није показивала знаке посустајања, нити је била озбиљно уздрмана. Врховна команда Вермахта и сам Хитлер били су незадовољни учинком армије. Стога је Хитлер лично наложио команданту армије Рендулицу да ликвидира Тита и његов штаб, с намером да унесе пометњу и дезорганизацију у НОВЈ. У ту сврху ставио му је на располагање специјално тајно оружје до којег је много држао - СС диверзанте падобранце. Тако је настала замисао за једну од најспектакуларнијих операција другог светског рата: операције "Реселшпрунг".

Ова обавештајно-диверзантско-армијска операција покренута је, након помних припрема, 25. маја 1944. 500 СС падобранском батаљону придодат је један број сарадника са терена - чланова трупа "Бекел" мајора Бенеша, обавештајца XV корпуса ради лакшегсналажења на терену.

„Шестог маја 1944. њемачки командант Југоистока барон фелдмаршал Максимилијан фон Вајхс, наредио је команданту 2. оклопне њемачке армије генералу Лотару Рендулицу, да у току маја изведе операцију "Реселшпрунг". Издајући му то наређење, уједно га је обавијестио о слиједећем:

1. да је за извођење операције "Реселшпрунг" рајхсминистар СС и министар безбједности Рајха Хајнрих Химлер одобрио употребу 500. СС падобранско-ловачког батаљона, јачине 654 падобранаца, који ће извршити ваздушнодесантни напад на врховно руководство НОП-а Југославије у Дрвару;
2. да је Химлер одобрио и употребу СС падобранске наставне чете, а да је мајор Бенеш одредио 40 људи из јединице "Бекел", међу којима је било и четника Босанскокрајишког четничког корпуса и 6 људи контраобавјештајне службе. Сви они требало је да се јаве на вријеме команданту 500. СС падобранско-ловачког батаљона, Курту Рибкеу. Са додијељеним појачањима батаљон је имао укупно 824 војника;
3. да је њемачка врховна команда оружане силе одобрила употребу 1. пука дивизије "Бранденбург" и 54. извиђачког батаљона 1. брдске њемачке дивизије, из састава Групе армије "Е";
4. да он, командант Југоистока, са своје стране одобрава употребу 92. моторизованог пука и 202. тенковског батаљона.

Све остале снаге које ће судјеловати у операцији требало је да одреди командант 2. оклопне армије из састава његове армије.“

({{{2}}})

^[1]

25. маја 1944. почео је помно припремани ваздушно-копнени удар: најпре је интензивно бомбардовање потпуно растројило партизанску организацију у Дрвару и паралисало њено фонкционисање, а непосредно затим је спуштен на земљу први талас десанта. Истовремено је у концентричан продор ка Дрвару кренуло седам посебно формираних самосталних моторизованих колона из околних градова, са задатком да, пре свега, прихвте десантне трупе и тако спрече њихово уништење, и да уништавају партизанске штабове у покрету.

Као што је познато, Десант на Дрвар је ипак завршен неуспехом, а командант Лотар Рендулиц послат је на нову дужност.

Атрактивност овог подухвата привлачи пажњу и данас: на шездесету годишњицу, 25. маја 2004. поштоваоци традиције 500 СС падобрански ловачки батаљона извели су у пустињи Аризоне реплику ове операције.

[уреди] Битка за Србију

Србија је средиште Балкана и главни комуникацијски чвор. Свакон искрцавању на Балкан из оперативних разлога мора претходити масовно рушење комуникација у Србији. Свака одбрана Балкана од инвазије заснива се на одржавању комуникација кроз Србију у добром стању. Међутим, након јесени 1941., партизани су у Србији прилично лоше стајали. Четници су, делом захваљујући својој политици незамерања, успели да обнове своју организацију, али нису показивали ентузијазам за потребне операције рушења. Тито је Србију желео за себе из оперативних, а још више из политичких разлога. Западни савезници размишљали су о искрцавању, и желели су при томе рушилачки расположеног савезника у Србији. Жртвовали су политичке разлоге војнима, прекинули сваку помоћ и подршку Михаиловићу и помагању партизана у Србији дали највиши приоритет.

Ипак, није све ишло глатко. Немци су итекако желели да спрече овакав развој ситуације, и предузели су низ операција ради тога. Партизанима у Србији била је неопходна помоћ у виду елитних трупа из Босне, Хрватске и Црне Горе. Тито је током целе прве половине 1944. вршио концентрацију трупа и покушавао са убацивањем у Србију. Његов проблем састојао се у томе што је штаб Друге оклопне имао на столу све његове депеше и такве покушаје увек спремно дочекивао.

Коначно, током августа је НОВЈ успела да надмудри Другу оклопну армију, и да, упркос операцијама "Драуфгенгер" и "Рибецал" убаци две оперативне групе дивизија у Србију. Током прве недеље септембра 1944. партизани су у садејству са БАФ-ом извели спектакуларну масовну операцију рушења какву су савезници одувек желели, под именом Операција "Ретвик" (енг. Ratweek), и блокирали извлачење Армијске групе "Е" из Грчке. Тиме се међутим окористила трећа страна - на границама Србије управо се појављивала Црвена армија.

Након Београдске операције створила се нова оперативна ситуација. Црвена армија је након Батинске битке новембра 1944. продирала преко дунава дубоко кроз јужну Мађарску, док је 300.000 војника Армијске групе "Е" тапкало у месту гурајући се кроз Качаничку клисуру. Штаб Друге оклопне армије био је принуђен да са неколико дивизија пређе у Мађарску, у покушају да заустави Русе предајући команду над XV, XXI и LXIX Армијској групи "Е".

У јужној Мађарској Друга оклопна армија учествовала је током марта 1945. у лабудовој песми Трећег Рајха, у последњој великој офанзиви под називом Пролећно буђење. Свој ратни пут завршила је у мају 1945. у јужној Аустрији безусловном предајом јединицама Црвене армије.

[уреди] Референце

1. ^ Драго Карасијевић: Пети корпус НОВЈ, Београд 1985., страна 236

[уреди] Спољашње везе

• 2. Panzer-Armee - на axishistory.com ((en))