Индустријска револуција
Из пројекта Википедија
Индустријска револуција је појам везан за нагли друштвени развој који се догодио у кратком временском периоду. У другој половини XVIII века ручна се производња почела замењивати парним машинама. Тиме је почео развој који је од краја 18. до средине 19. века темељно изменио раније политичке, привредне и друштвене системе у већем делу света. Почела је Прва индустријска револуција.
Садржај |
[уреди] Парна машина и њено значење
У 18. веку је највећу мануфактурну производњу имала Енглеска. У њој се повећавала потреба за тканинама па су произвођачи тканина, ради повећавања и убрзавања производње, примењивали изуме у предузећима.
У Енглеској су произвођачи све више улагали новац у стварање нових изума. Но, најпознатији је био изум парнe машинe. Њега је 1764. године усавршио Шкот Џејмс Ват. Проналазак парнe машинe изазвао је велики преокрет у производњи, односно револуцију у преређивачким делатностима или индустрији. Мануфактурна производња земењена је фабричким радом. Промене изазване применом парнe машинe називају се прва индустријска револуција.
[уреди] Примена парнe машинe
Нове парнe машинe су врло брзо пронашле примену у фабрикама, рудницима и саобраћају. Машине које су користиле водену пару као погонско средство морале су бити од чврстог материјала - гвожђа. Због тога се нагло повећала потражња за гвозденом рудом и угљем.
Американац Роберт Фултон је 1807. саградио први пароборд који је са стране имао точкове с лопатама, а звао је Клермонт. Већ 1819. године амерички је пароброд Савана препловио Атлантски океан за 26 дана.
Године 1814. Енглез Џорџ Стивенсон конструисао је прву парну локомотиву. У почетку је ишла 20 km/h, а касније и брже.
Звала се Ракета (енг. Rocket). Већ 1852. у Енглеској саграђена је прва железничка пруга на свету. Повезивала је градове Стоктон и Дарлингтон.
[уреди] Остали важнији изуми и дела
У доба прве индустријске револуције појавили су се многи важни изуми који се и данас користе. Американац Бенџамин Френклин изумео је 1752. громобран, делотворну заштиту објеката од удара грома. Енглез Сир Хамфри Дејви начинио је 1815. Дејвијеву светиљку коју су користили рудари. Тиме је знатно смањен број несрећа у рудницима. Слепи француски учитељ Луј Брај изумео је 1829. писмо за слепе, познатије као Брајово писмо: слова бројеви и други знакови на папиру означавају се посебним распоредом испупчених тачака.
Американац Семјуел Морзе изумео је 1837. телеграф и посебну азбуку названу Морзеова азбука која се састојала од дугих и кратких сигнала за преношење порука на велике удаљености.
Године 1858. положен је први подморски телеграфски кабл између Америке и Европе. Француз Луј Дагер усавршио је 1939. фотографски апарат, а Американац Чарлс Гудјир открио је вулканизацију, тј. начин за добијање гуме из каучука.
Следеће године залепљена је на писмо прва поштанска марка на свету. Идеју је спровео Енглез Роланд Хил. Године 1854. појавио је први бицикл с педалама.
[уреди] Грађанско друштво
Током друге половине 18. и прве половине 19. века одвијао се поступни прелаз из старог феудалног у модерно грађанско друштво. На обликовање грађанског друштва нарочито је утицала примена парне машине у индустрији, рударству и саобраћају. Дошло је до повећања броја фабрика. У њима је било запослено све више радника. Послодавци су већином припадали грађанском слоју. У већини западних европских земаља, осим Холандије и Енглеске, грађанство се до 19. века развијало унутар феудалног система, али није учествовало у управљању државом. Грађанско друштво развило се и у САД-у, где је учествовало у политичком животу јер у Северној Америци није било феудалаца.
[уреди] Промене на селу
У време прве индустријске револуције дошло је до промена на селу. Сељаци су раније све послове радили ручно, а од почетка 19. века у пољопривредну се производњу почињу уводити машине. У пољопривреди западних европских земаља и САД-а полако се примењују научне спознаје - посебно достигнућа хемије (нпр. изум минералног вештачког ђубрива), а обавља се и одабир бољег семена и стоке. Тиме је дошло до вишеструког повећања производње хране. Све те промене у пољопривреди називамо аграрном револуцијом. Уз то је у већини држава током 19. века дошло до укидања феудалних односа на селу и јачања приватних предузетника у пољопривреди. Многи се сељаци нису успели одржати у новим тржишним условима па су остали најамна радна снага на великим поседима. Неки су се сељаци пресељавали у градове и запошљавали као радници у фабрикама.
