Катарина Велика
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Екатарина Велика (вишезначна одредница).
| Катарина Велика | |
|---|---|
 Катарина Велика, царица Русије |
|
| рођена: | 21. април 1729. Шћећин (Szczecin), Пољска |
| преминула: | 6. новембар 1796. Санкт Петерсбург, Русија |
Јекатерина II Алексејевна (Екатери́на II Алексе́евна Вели́кая), (21. април, 1729. - 6. новембар, 1796.), рођена као Софија Аугуста Фредерика, позната као Катарина Велика, владала је као царица Русије од 28. јуна 1762. до своје смрти 6. новембра 1796. У сродству са Густавом III од Шведске и Чарлсом III од Шведске, она је пример просвећеног владара.
Садржај |
[уреди] Живот пре него што је дошла на власт
Софија Аугуста Фредерика, по надимку „Fighen“ (Смоквица), рођена је у Шћећину (Szczecin) у Пољској, који је у то време био познат по свом немачком имену Штетин (Stettin), од оца Кристијана Аугуста и мајке Јохане Елизабете од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа (Елизабете од Холштајна). Рођена је као немачка кнегиња. 1744, царица Елизабета од Русије одабрала је Софију за жену свом нећаку Петру III од Русије, свом изабраном наследнику. Софија је променила име у Катарина када је преобраћена у руску православну веру. Брак је окарактерисан као промашај услед њених неверстава. Брзо је постала популарна код неколико политичких група које су биле против њеног супруга. Врло образована, Катарина је била укорак са новостима из Русије и остатка Европе. Дописивала се са много великих умова свог времена, укључујући Волтера и Дидроа. 1762, након пресељења у нови Зимски Дворац у Санкт Петерсбургу, Петар је дошао на трон као Петар III од Русије, али његова ексцентрична политика је отуђила групе које је Катарина придобила. Григориј Орлов, Катаринин тадашњи љубавник, био је вођа завереника који су прокламовали Катарину као владара, а Петар је убијен мање од шест месеци по доласку на трон, 17. јула 1762. Постојала је сумња да је Катарина умешана у Петрово убиство али никада није доказана.
[уреди] Лични живот
Имала је сина, Павла, кога није много волела. Могуће је да му је отац био Петар, али и неки од Катарининих љубавника. Сергеј Салтиков сматра се за вероватног кандидата. Павле је наследио на трону као Павле I од Русије. Сахрањена је поред Петра III у Петропавловској тврђави у Санкт Петерсбургу.
[уреди] Уметност и култура
Катарина је припадала ери просветитељства и сматрала је себе „филозофом на трону“. Постала је позната као заштитник уметности, књижевности и образовања. Писала је комедије, фантастику и мемоаре, и проучавала Волтера, Дидроа и д'Алембера који су касније потврдили њену репутацију у својим радовима. Била је у стању да доведе математичара Леонарда Ојлера из Берлина чак до Санкт Петерсбурга. Када је Александар Николајевич Радишчев објавио своје „Путовање од Санкт Петерсбурга до Москве“ 1790, и упозорења на устанак због неподношљивих социјалних услова међу сељацима који су држани као робље, Катарина га је протерала у Сибир.
[уреди] Спољна политика
Катаринин министар спољних послова, Никита Иванович Панин, имао је значајан утицај од почетка њене владавине. Иако бистар државник, Панин је посветио много пажње и милионе рубаља креирању Северног Савеза између Русије, Прусије, Пољске, Шведске и могуће, Велике Британије, да се супротстави моћи Хабсбуршке лиге. Када је постало јасно да овај план није успео, Панин је изгубио поверење и 1781. разрешен је дужности.
1764. Катарина је поставила Станислава II од Пољске, бившег љубавника, на пољски престо. Русија је добила највећи део Пољске кроз деобу између Русије, Аустрије и Пруске (1772, 1793. и 1795.). Катарина је од Русије направила доминантну силу на Блиском истоку, након Првог руско-турског рата (1768. - 1774.). Покушала је да направи поделу европског дела Отоманске империје по пољском моделу, али је постигла знатно мањи успех. Анектирала је Крим 1783, мање од девет година пошто је постао самосталан као резултат првог рата Русије и Турске. Отоманска империја је започела Други руско-турски рат (1787. - 1792.) за време Катаринине владавине. Овај рат се завршио Мировним споразумом из Јашија (Румунија), који је легитимисао руско право на Крим.
На европскојполитичкој сцени Катарина је играла значајну улогу, као посредник у Рату за баварску сукцесију (1778. - 1779.) између Пруске и Аустрије. 1780. поставила је групу предвиђену да брани неутралне доставе против Велике Британије током Америчке револуције.
Од 1788. до 1790. Русија је била у рату са Шведском, који је водио Катаринин рођак, шведски краљ. Густав III је започео рат да би преузео балтичке територије које је изгубио од Русије 1720. Очекујући да лако савладају Русе, Швеђани су се суочили са великим људским и територијалним губицима. Пошто је Данска објавила рат 1789, ствари на Шведској страни су изгледале лоше. Ипак, 1790. Швеђани су организовали контраофанзиву. Ово је кулминирало Битком код Свенсксуда (данашњи Руотсинсалми у Финској), 9. и 10. јула 1790. Руска морнарица предвођена кнезом Насаом, имала је 32 већа и 200 мањих борбених бродова, 1200 топова и 14.000 људи. Швеђани, којима су комадовали Густав и пуковник Карл Олаф Кронстед, су имали 200 мањих и већих бродова, 1000 топова и 12.500 људи. Руски бродови су имали проблем са навођењем топова у тешким водама, који укотвљени Швеђани нису имали. На крају битке, Русија је изгубила 50 до 60 бродова и 9.500 људи. Швеђани су изгубили 6 бродова и између 6 и 7 хиљада људи. Мир је потписан 14. августа, враћајући све освојене територије одговарајућим нацијама, и трајао је 20 година.
Катарина је преузела водећу улогу у деоби Пољске, користећи чињеницу да је земља била вођена децентрализованом и немоћном владом, да је подели између Пруске и Аустрије. Ова деоба Пољске помогла је да се одржи равнотежа моћи у Источној Европи XVIII века. На крају, додала је око 518.000 km² руској територији.
[уреди] Унутрашња политика
На почетку своје владавине Катарина је кренула у провођење опште политичке реформе, руководећи се идејама Просветитељсва. Спроведене су реформе Сената (1763.), секуларизација црквених добара (1764.) и припремљена је промена закона. Оформљен је сазив законодавне комисије у којој су били заступљени сви слојеви друштва, осим зависног сељаштва, али је комисија распуштена пре него што је почела да ради, на шта је вероватно имао утицај устанак под вођством Јемељана Ивановича Пугачева (1773. - 1774.).
Катарина је реорганизовала руску провинцијалну администрацију, дајући влади већу контролу над сеоским подручјима услед сеоских буна. Овај процес је завршен 1775. Реформа је оформила провинције и дистрикте који су били лакши за управљање од стране владе. 1785. Катарина је издала проглас којим је дозвољено народу да користи престо као законско тело, ослобађа господство од државне службе и пореза, господске титуле чини наследним, и даје господству пуну контролу над њиховим кметовима и земљом. Додатно, Катарина је дала земљу у Украјини омиљеној господи и доделила им кметове. Охрабривала је колонијализацију Аљаске и других покорених територија.
Катарина је наставила да спроводи утицај запада на Русију. Ипак, за ралику од Петра Великог, обуздала је силу и усредсредила се на провођење индивидуалних акција. Њене реформе су стигле и даље након што је неуспешни устанак Јемељана Пугачева потресао Источну Русију. Као резултат, Катарина је остварила неколико драстичних реформи унутар руског друштва. Прво, успоставила је Слободно економско друштво, 1765, да би охрабрила модернизацију пољопривреде и индустрије. Друго, охрабривала је стране инвестиције намењене неразвијеним подручјима. Треће, ослабила је цензорски закон и подржала образовање господства и средње класе.
[уреди] Синоними
Катарина II, Екатарина II, Екатарина Велика, Јекатарина II
