Констанције I Хлор
Из пројекта Википедија
Гај Флавије Валерије Констанције (рођен 31. марта 250. године, умро 25. јула 306. године) био је римски цар Западног Римског Царства. Обично је назван Хлором, бледим. Он је био отац Константина Великог.
Константин је био грчког порекла. Наводно је био син Еутропија и Клаудије, ћерке Криспа, брата римских царева Клаудија II и Квинтила. Међутим, ово би могла бити једна измишљотина.
Ране године Констанцијевог живота нису добро познате.
Како се Констанције истицао као војник, нарочито приликом намесништва у Далмацији, Констанција је 1. марта 293. усвојио цар Максимијан. Цар му је доделио титулу и положај цезара. Том приликом Констанције се оженио царевом поћерком.
298. године Констанције је победио Алемане у две битке, ојачавши тако одбрану границе на Рајни. Током прогона хришћана, Констанције се понашао веома човечно. Постао је август 1. маја 305., а умро је следеће године у Еборакуму, током експедиције против Пикта и Шкота. Наследио га је његов син Константин Велики у владавини над Британијом, а Галерије у владавини над Римом.
