17. март

Из пројекта Википедија

17. март (17.03) је 76. дан у години по грегоријанском календару (77. у преступној години). До краја године има још 289 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

45. пне. - Јулије Цезар је, у бици код Мунда у Шпанији, тешко поразио снаге предвођене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 војника.
642. - Битка код Бадра: Кључна Мухамедова победа над опозицијом у Меки.
1190. - У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.
1526. - Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. Краљ је заробљен у фебруару 1525. када је, код италијанског града Павије, шпанска армија, предвођена маркизом од Пескаре, победила француско-швајцарске трупе под његовом командом.
1649 - Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I.
1861. - Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије.
1921. - У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.
1944. - Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
1948. - Велика Британија, Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) потписали су Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.
1958. - Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље "Вангард I", други амерички сателит.
1963. - У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи.
1968. - Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.
1969. - Голда Меир, близак сарадник Бен Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.
1973. - Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи.
1991. - Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
1992. -
- Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
- На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
1995. - Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Гајдара Алијева предводио је заменик мунистра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
1996. - Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
1998. - Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине.
1999. - Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимску олимпијаду 2002.
2000. - У Уганди 530 људи, чланова секте "Десет божијих заповести", извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.
2002. - Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци.
2003. - У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом.
2004. - На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.