Вроцлав

Из пројекта Википедија

Вроцлав (пољски - Wrocław, латински Wratislavia или Vratislavia, чешки Vratislav, немачки Breslau, мађарски Boroszló) је град у југозападној Пољској.

Вроцлав
Wrocław


Грб Вроцлава	Застава Вроцлава

Војводство

Доње Шлеско

Градоначелник

Рафал Дуткиевич
(Rafał Dutkiewicz)

Површина

293,90 km²

Дужина
Ширина

17° 02' ИГД
51° 07' СГШ

Надморска висина

111 m

Станоништво
- град (2005)
- густина
Агломерација

633.700
2181 ст./km²
око 850.000

настанак

IX-X век

Позивни број

+(48) 71

Поштански код

од 50-041 до 54-612

Регистарске таблице

Партнерски градовиградови

Бреда, Дрезден, Шарлот, Гродно, Гвадалахара, Храдец Кралове, Каунас, Департман Виена, Лвов, Рамат Ган, Висбаден?

Градска интернет страница

Вроцлав је историјска престоница Шлеске. Град је четврти по величини у Пољској. Вроцлав се простире са обе стране реке Одре.

Кроз град протиче пет река: Одра и њене 4 притоке: Бистрица, Олава, Слеза и Видава. Пре Другог светског рата у граду је постојало 303 мостова, али сада се налази само око 220.

Вроцлав је и престоница Доње Шлеског војводства, град са статусом повјата као и седиште вроцлавског повјата у коме се налази и 9 суседних општина.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Вроцлава.

Град се први пут недвосмислено помиње 1000. године при оснивању Вроцлавске бискупије, али је словенско насеље на територији данашњег града постојало најмање 150 година пре овог догађаја. Од краја X века град се налазио под управом династије Пјастовића. Постоје индиције да је, 1035. године, за време тзв. Паганске реакције, саграђена паганска светиња у граду. Године 1335. град је потпао под власт Краљевине Чешке, а потом је (после кратке Мађарске владавине) заједно са чешком круном прикључен Хабсбуршкој монархији. Године 1741. град је заједно са већим делом Шлеске потпао под власт Пруске. Године 1945 град је проглешен тврђавом и уништен у борбама између Црвене армије и Немачке војске. После Другог светског рата Вроцлав је ушао у састав Пољске.

Године 1997. град је као и целу јужну Пољску задесила велика поплава (названа поплава миленијума) у којој је поплављено скоро пола града.

[уреди] Становништво кроз историју

Вроцлав и околна насеља 1900.

1800: 64,500 становника
1831: 89,500 становника
1850: 114,000 становника
1852: 121,100 становника
1880: 272,900 становника
1900: 422,700 становника
1910: 510,000 становника
1925: 555,200 становника
1933: 625,198 становника
1939: 629,565 становника
1946: 171,000 становника
1956: 400,000 становника
1960: 431,800 становника
1967: 487,700 становника
1970: 526,000 становника
1975: 579,900 становника
1980: 617,700 становника
1990: 640,577 становника
1999: 650,000 становника
2003: 638,000 становника

[уреди] Административна подела

Уништен центар града после поплава 1997.

За више информација погледајте Административна подела Вроцлава.

Вроцлав је административно подељен на насеља која чине помоћне органе скупштине града. Некада се град састојао од 5 квартова: Псеће Поље, Сродмјесће, Стари Град, Кжики и Фабричина. Ови квартови сада нису званично признати, али и даље представљају критеријум оргенизације многих институција.

[уреди] Култура

[уреди] Музеји

Народни музеј у Вроцлаву

Народни
- Панорама Рацлавицка (део Народног музеја)
- Етнографски музеј (део Народног музеја)
Градски музеју
Академија уметности
Музеј архитектуре
Геолошки музеј
Минераолошки музеј (Вроцлавског универзиета)
Поште и телекомуникација
Природњачки музеј (Вроцлавског универзиета)

[уреди] Позоришта

Сателитски снимак града

Гест (Gest)
Филхармонија
Импарт (Impart) (Центар уметности WOK)
K2
Каламбур (Kalambur)
Камерлани (Kameralny)
Вроцлавска Опера
Позориште Лабораторијум (Laboratorium)
Пољско позориште у Вроцлаву
Вроцлавска оперета (Operetka Wrocławska)
Народно позориште више позоришне школе
Луткарсо позориште
Савремено позориште
Позориште пантомиме

[уреди] Биоскопи

Трг у Вроцлаву

Филмски центар Хелиос (Centrum Filmowe Helios)
Синема Сити (Cinema City)
Биоскоп Варшава
Биоскоп Лвов
Биоскоп Лалка (Lalka)

[уреди] Економија

У Вроцлаву се производе аутобуси, вагони, кућна опрема, хемијска средства и електроника. Задњих година се динамички развија информатички сектор. Град је други финансијски сектор по величини у Пољској (одмах после Варшаве). У граду имају своја седишта многе банке. Град је такође велики центар фармацеутске индустрије.

[уреди] Транспорт

Вроцлавски универзитет

Кроз вроцлав пролазе: Државни пут бр. 5, Државни пут бр. 8, Државни пут бр. 94. Кроз мали део града пролази и аутопут A4.

Вроцлав је важан железнички чвор и из њега воде железничке линије у правцима: Лешно-Познањ, Опоље-Лублинец, Легњица-Згожелец, Глогов-Зелена Гора, Клодско-Кудова Здрој, Валбжих-Јелења Гора, Олесњица-Остров Великопољски. У граду се налази међународни аеродром као и речна лука на Одри.

[уреди] Градски масовни транспорт

Масовни транспорт у Вроцлаву се одвија трамвајима и аутобусима. Вроцлавска трамвајска мрежа је једна од већих у држави, међутим не обслужује многе густо насељене делове града. Аутобуске линије опслужује MPK Вроцлав као и мањи приватни превозници: Доње Шлеске Аутобуске Линије (Dolnośląskie Linie Autobusowe) и Урбус Urbus.

[уреди] Спорт

Вроцлавски трг ноћу

фудбал: Шлеска Вроцлав (Śląsk Wrocław), Полар Вроцлав (Polar Wrocław), Слеза Вроцлав (Ślęza Wrocław), Вулкан Вроцлав (Wulkan Wrocław)
кошарка
- мушкарци: Ера Шлеска Вроцалв (Era Śląsk Wrocław)
- жене: WTK Слеза Вроцлав (WTK Ślęza Wrocław)
мото трке: WTS Вроцлав (WTS Wrocław)
рукомет: Шлеска Вроцлав (Śląsk Wrocław)
бокс: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
одбојка: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
амерички фудбал: (The Crew)

[уреди] Архитектура и урбанистика Вроцлава

Вроцлавски Ратуш

Вроцлав је упркос војном разарању у Другом светском рату (70% грађевина) сачувао велики број старих грађевина или у оригиналном облику или су реконструисане после рата. Међу значајније спадају: готски ратуш на вроцлавскомн тргу, готске цркве: Катедрала светог Јована Крститеља, Црква светог Крста, Црква пресвете Богородице; барокна скупина грађевина Вроцлавског универзитета

[уреди] Важнија места

Вроцлавски зоо врт

острва на Оодри:
- Кенпа Мјешчањска (Kępa Mieszczańska)
- Остров Тумски (Ostrów Tumski); пре је био засебно острво
- Острво Пјасек (Оство Песак) (Wyspa Piasek)
- Острво Слодова (Wyspa Słodowa)
- Велико Острво (Wielka Wyspa)
Стари град
- Трг
- Плац Солни (plac Solny)
- Нови Трг (Nowy Targ)
- Улица Свидњицка (Świdnicka)
Ботаничка башта
Вештачки парк са јапанским вртом у себи
Зоо врт (основан 1865 - највећи број животињских врста у Пољској - 565, укупно око 7100 животиња)
Старо јеврејско гробље
Велико острво

[уреди] Занимљивости

1530 - искован најстарији десетодукатни новац на терену Пољске
средина XVII века. - објављен најстарији на свету лекарски часопис Miscellanea Curiosa Medico-Physica
1842 - саграђена прва железничка пруга на терену данашње Пољске
1893 - пуштен у саобраћај први електрични трамвај на терену данашње Пољске.
У граду се налазе једине у Пољској лампе на гас које се ручно опслужују, а раде цео дан.
Неколико споменика занимљивог облика
- Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
- Споменик у сећање на масакар у Пекингу 4. јуна 1989 године
- необичан споменик "Сећања на жртвене животиње",

Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка

Споменик у сећање на масакар у Пекингу

споменик "Сећање на жртвене животиње"

[уреди] Панораме града

Југо-западна (180°)панорама града (кликни на слику за објашњење)

Јужна панорама (кликни на слику за објашњење)

[уреди] Партнерски градови

[уреди] Литература

Norman Davies, R.Moorhouse. Mikrokosmos. Portret miasta środkowoeuropejskiego. Vratislavia. Breslau. Wrocław. Краков 2002.
Karol Maleczyński, M. Morelowski, A. Ptaszycka, Wrocław. Rozwój urbanistyczny. Warszawa 1956.
W.Długoborski, J.Gierowski, K.Maleczyński, Dzieje Wrocławia do roku 1807., Варшава 1958.
Mariusz Urbanek. Dolny Śląsk. Siedem stroń świata. Wydawnictwo MAK, Wrocław 2003, s. 240 + CD-ROM.
Waldemar Fydrych. Żywoty Mężów Pomarańczowych. Wydawnictwo Pomarańczowa Alternatywa 2001

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Званичне и уопштено о граду

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Вроцлав

[уреди] Историја и историјске слике

[уреди] Аутобуски и трамвајски транспорт

Путеви и Комуникације ((pl))
Доње Шлеске аутобуске линије у Вроцлаву ((pl))
Фирма URBUS ((pl))

Координате: 51° 07' СГ Ш, 26° 6' ИГД

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%B2/%D1%80/%D0%BE/%D0%92%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%BB%D0%B0%D0%B2.html"

Категорија страница: Градови у Пољској