Сао Томе и Принципе

Из пројекта Википедија

Координате: 0°-2° СГ Ш, 6°-7° ИГД Демократска Република Сао Томе и Принципе је мала држава, која се састоји од два острва у Гвинејском заливу. Острва су удаљена 140 km једно од другог, и налазе се око 250 километара од северозападне обале Габона. Сао Томе се налази готово тачно на екватору. Име је добило по Светом Томи, на чији дан су Португалци открили ово острво.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Провинције 4 Географија 5 Економија 6 Становништво 7 Култура 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

Главни чланак: Историја Сао Томе и Принципе

Острво су открили португалски морепловци између 1469. и 1472. године. Прво насеље Сао Томе је подигнуто 1493. године, а подигао га је Алваро Камиња који је добио земљу од португалског краља. Принципе је сличним споразумом подигнуто 1500. године. Португалци су користећи робове, средином 16. века, претворили острво у највећег афричког извозника шећера.

Узгој шећера је у порасту наредних 100 година. Почетком 19. века започето је са узгојем још две врсте - кафе и какаа. До 1908. Сао Томе је постао највећи светски произвођач какаа, који је још увек најзначајнија привредна грана државе.

Иако је Португал укинуо ропство 1876. године, принудни рад афричких робова на острву је настављен. Почетком двадесетог века је дошло до међународног објевљивања контроверзног израбљивања радника, већином из Анголе. Спорадичне побуне радника су кулминирале у нередима 1953. године у којим је неколико стотина афричких радника убијено у сукобима са Португалцима. Овај "Батепа масакр" остаје највећи догађај у колонијалној историји острва и данас се обележава као празник.

У другој половини 20. века, када нације широм Африке захтевају независност, мала група грађана Сао Томеа је основал Покрет за ослобођење Сао Томе и Принципе (MLSTP), и успоставили су базу у оближњем Габону. Убрзо након збацивања Салазара и Саетана у Португалу у априлу 1974. године, нови португалски режим је одлучио да дозволи независност свих прекоморских колонија. У новембру 1974. је договорена предаја власти и проглашење суверенитета. Након периода прелазне власти пуна независност је постигнута 12. јула 1975. године, када је изабран први председник Мануел Пинто де Коста.

Сао Томе и Принципе је једна од првих афричких држава која је 1990. године прихватила демократске реформе и легализацију опозиционих партија, тако да су избори одржани 1991. године били слободни. Мигуел Тровада, бивши премијер, који је био у егзилу од 1986. године, се вратио на острво и изабран је као председник. Тровада је реизабран за председника 1996. године.

[уреди] Политика

Главни чланак: Политика Сао Томе и Принципе

Сао Томе и Принципе је 1990. је једна од првих афричких земаља које су прихватиле демократију. На председничким изборима одржаним у јулу 2001, кандидат подржан од Независне демократске партије акције Фрадик де Менезес, је изабран у првом кругу.

16. јула, 2003, мајор Фернандо Переира је преузео власт у војном удару. Сматра се да је војни удар последица послова владе са нафтним корпорацијама. Након седам дана преговора Переирина хунта је потписала споразум са бившим вођама и повукла се, а Мензес се вратио на власт.

[уреди] Провинције

Главни чланак: Провинције Сао Томе и Принципе

Сао Томе и Принципе је подељен у две провинције: Принципе и Сао Томе.

белешка: Принципе има своју власт од 29. априла, 1995.

[уреди] Географија

Главни чланак: Географија Сао Томе и Принципе

Острва Сао Томе и Принципе се налазе у екваторијалном појасу Атлантика, око 250 километара од обале Габона. Сао Томе и Принципе је најмања афирчка држава. Острва су делови вулканског планинског венца, коме припадају и острво Биоко у Екваторијалној Гвинеји. Сао Томе је 50 километара дуг и 32 километра широк. Његов највиши врх је Пико де Сао Томе на 2.024 метра надморске висине. Принципе је 30 километара дуг и 6 широк. Клима је тропска, топла и влажна са просечном годишњом температуром од око 27oC и мало дневних варијација. На планинама су ноћи хладније и просечна температура је око 20oC. Кишна сезона траје од октобра до маја.

[уреди] Економија

Главни чланак: Економија Сао Томе и Принципе

Од 1800. године, економија Сао Томе и Принципе је базирана на агрикултури. У доба проглашења независности Португалци су контролисали 90% плантажа. Након проглашења независности, те плантаже су прешле у власништво различитих државних компанија које су до данас приватизоване. Доминантан је узгој какаоа, који чини 95% извоза. Остали извозни производи су копар и кафа.

Производња хране је недовољна да подмири домаће потребе тако да држава увози део хране.

Сем агрикултуре, развијени су и рибарство и мали индустријски сектор који врши прераду агрикултурних производа. Острво има велики потенцијал за развој туризма.

Након проглашења независности, држава је имала централно управљање привредом јер је највећи део производње био у власништву државе. Током осамдесетих и деведесетих година привреда Сао Томеа се нашла у великим потешкоћама. Економски развој је стагнирао, а извоз какаа је пао, као и његова цена на тржишту.

Као одговор на економске тешкоће влада је предузела реформе. Од 1987. године, на снази су мере Међународног монетарног фонда, које поразумевају увођење већег дела приватног учешћа у свим гранама привреде.

[уреди] Становништво

Главни чланак: Становништво Сао Томе и Принципе

Сао Томе има 137.500 становника, а Принципе 6.000. Сви потичу из различитих етничких група које су населиле острво 1485. године. Може се идентификовати шест група:

• Местикос, потомци афричких робова који су доведени на острво из Бенина, Габона и Конга;
• Анголарес, потомци робова из Анголе који су преживели бродолом 1540.;
• Форос, потомци ослобођених робова;
• Сервисаис, радници из Анголе, Мозамбика и Капе Верде који преивремено живе на острву;
• Тонгас, деца сервисаиса која су рођена на острву; и
• Европљани, највећим делом Португалци.

Седамдесетих година 20. века, догодиле су се две значајне миграције становништва. Око 4.000 Португалаца је напустило острво, а доселило се неколико стотина избеглица из Анголе. Већина становника су римокатолици, еванђелисти и адвентисти.

[уреди] Култура

Главни чланак: Култура Сао Томе и Принципе

• Музика Сао Томе и Принципе

[уреди] Спољашње везе

• Колекција линкова о Сао Томе и Принципе
• Чланци о политици: [1][2]
• Сао Томе и Принципе влада

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије