Мозамбик

Из пројекта Википедија

República de Moçambique
Република Мозамбик


(Детаљно)	(Детаљно)

Национални мото: Непознат

Службени језик

Португалски

Главни град

Мапуто
18° 15′ S, 35° 00′ E

Председник

Армандо Гуебуза

Површина
- Укупно
- % воде

38.
801.590 km²
1%

Становништво
- Укупно (2000ест)
-Густина насељености

55.
19.104.696 (јул 2004.)
23,8/km²

Независност
- Проглашен
- Признат

25. јун, 1975

Монета

Метикаш (MZM )

Временска зона

UTC +2 (DST, Нема летње време)

Национална химна

Интернет домен

.mz

Позивни телефонски број

+258

измена садржаја кутијице

Мозамбик је земља на југу Африке која се граничи са Јужном Африком, Танзанијом, Малавијем, Замбијом и Зимбабвеом. Чланица је Заједнице земаља португалског језика и Комонвелта. Главни град је Мапуто који се налази на југу земље.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Мозамбика.

Први насељеници Мозамбика су били ловци и сакупљачи, претци народа Коисани. Између четвртог и петог века Банту народи су се населили, они су били пољопривредници и обрађивали су гвожђе.

Мозамбик је био колонизован од стране Португала током шестнаестог и седамнаестог века. Као португалска колонија, Мозамбик је био главни извор робова за европске колоније у Америци. Почетком двадесетог века Португалци су пребацили управу већег дела Мозамбика на велике приватне компаније, као Мозамбик Компанија, Замбези Компанија и Њаса Компанија, које су контролисали и финансирали Британци који су повезали Мозамбик железницом са околним земљама.

После Другог светског рата, када је већина европских земаља дала својим колонијама независност, Португалија је одлучила да су Мозамбик и друге колоније прекоморске провинције матичне земље. 1962. више антиколонијалних политичких група су формирале Фронт за Ослобођење Мозамбика (ФРЕЛИМО) који је покренуо оружане нападе на колијалне власти сптембра 1964. После десет година спорадичног ратовања ФРЕЛИМО није остварио значајне напретке. После војног удара којим је збачена влада Антонија Салазара 1974. Португалија је одлучила да додели независност својим колонијама. Мозамбик је постао независан 25. јуна 1975.

После постизања независности Мозамбик је претрпео пустошећи грађански рат између социјалистичке владе и антикомунистичког устаничког покрета. На крају рата 1992. године, више од милион људи је умрло, а привреда државе је упропаштена.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Мозамбика.

Мапа Мозамбика

У својој најширој тачки, Мозамбик је широк 1100 km од истока до запада; на најужој мање од 100 km. Размак између најудаљеније северне и јужне тачке је око 1900 km. Укупна површина државе је 799380 km². 2470 km обале Мозамбика заузима око једне трећине обале источне Африке. Већи дио обале Мозамбика је ниско положен и састоји се од мочвара и песковитих плажа, а иза њих су проређене шуме и пашњаци, које прекривају око две петине државе. У најудаљенијој унутрашњости се налази неколико планинских регија формираних на углу јужног афричког платоа.Планинске регије су Лебомбо планине на југу; брдске области Маника и Горонгоса дуж границе са Зимбабвеом, све до Бинге, највећег врха Мозамбика 2436 m; планински крај Ангониа и Намули врхови на северу; и друге планинске регије на северу дуж језера Малави (Њаса).

[уреди] Административна подела

Мозамбик је подељен у једанаест провинција које су подељене у 129 дистрикта. Провинције су: Капо Делгадо, Газа, Инхамбанем, Маника, Мапуто (град), Мапуто (провинција), Нампула, Ниаса, Софала, Тете, Замбезиа.

[уреди] Економија

Половина становништва живи испод линије сиромаштва, а 75% становништва ради у пољопривреди. Када се 1992. завршио грађански рат у земљи, Мозамбик је био једна од најсиромашнијих земаља на свету. Још увек је једна од најсиромашнијих земаља, али се задњих година догађа знатни раст привреде. На сатанку чланова Париског клуба 2001. Мозамбику је опроштен значајан део спољашњег дуга чиме је постакнут развој земље. Збрињавање ратних избеглица и успешне економске реформе су довели до значајног раста: просечни раст од 1993. до 1999. је био 6,7%, а од 1997. до 1999. просечан раст је био преко 10% годишње. Велике поплаве које су се догодиле 2000. смањиле су раст на 2,1%. 2001. земља је остварила економски раст од 14,8%. Процењено је да ће идућих година економски раст бити између 7% и 10%.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Мозамбика.

Провинције Замбезија и Нампула су најнасељеније, у њима живи око 45% становништва земље. Народ Макуа који има око четири милиона припадника је доминантна група на северу земље. Народи Сена и Шона (углавном Ндау) живе у долини реке Замбези, а народ Шанган је најбројнији на југу Мозамбика. Друге етничке групе су: Маконде, Јао, Свахили, Тонга, Чопи, Шона и Нгуни (укључујући и Зулу). У земљи живи и мали број Европљана углавном Португалаца. Остале мањине су пореклом и Индије , Пакистана, португалске Индије и арапских земаља, као и 7000 Кинеза. Хришћани чине 20% до 30% становништва, муслимани 15% до 20%, а остатак су локална веровања. Португалски је званични језик и језик који се највише говори, зато што Банту народи говоре више својих језика (од којих се највише користе Свахили, Макау, Сена, Ндау и Шанган). Арапи, Кинези и Индијци говоре своје језике поред португалског као њихов други језик. Образованији слојеви друштва говоре и енглески који се учи у школама као други или трећи језик.

Фламингос у Мозамбику

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд

Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије