Сомалија

Из пројекта Википедија

Координате: 2°ЈГ Ш - 12° СГ Ш, 41°-51° ИГД

Сомалија је држава на североистоку Африке. Граничи се са Џибутијем, Етиопијом и Кенијом.

Садржај 1 Ист.орија 2 Географија 3 Становништво 4 Привреда

[уреди] Ист.орија

За више информација погледајте Историја Сомалије.

Независност Сомалиленда од Уједињеног Краљевства је проглашена 26. јуна, 1960, а 1. јула, 1960. се одиграло уједињење британског и бившег италијанског сомалијског протектората. Аден Абдулах Осман Даар (Aden Abdullah Osman Daar) је постављен за председника а Абдирашид Али Шермарке (Abdirashid Ali Shermarke) за премијера. Касније, током 1967, Мохамед Ибрахим Егал (Mohammed Ibrahim Egal) је постао премијер у влади Адена Абдулахија Османа (Aden Abdullahi Osman) (са надимком Аден Аде (Aden Adde)). Егал је касније изабран за председника самопрокламованог Сомалиленда. Умро је у болници у Преторији, 3. маја, 2002.

Крајем 1969, војна влада је преузела власт након убиства Шермаркеа, који је био изабран, и служио је као председник, од 1967. до 1969. Мохамед Сиад Баре (Mohamed Siad Barre), генерал у оружаним снагама, који је био савезник и помагао је у заштити владе Адена Абдулахија Османа, је постао председник 1969. након пуча. Револуционарни војни лидери, које је предводио Баре, су организовали велике јавне радне програме. Они су такође успешно спровели кампању описмењавања у урбаним и руралним крајевима, чиме је у великој мери повећана стопа писмености - са само 5% на 55% до средине 1980-их.

Грађански рат, са прекидима, траје у Сомалији од 1977. 1991, бунтовничке снаге, које је предводио Мохамед Фарах Аидид (Mohammed Farah Aidid), вођа Уједињеног сомалијског конгреса (УСЦ), су изгнале Бареову владу. Исте године, северни део земље је прогласио независност као Сомалиленд; мада је де факто независан и релативно стабилан у односу на бурни југ, Сомалиленд не признаје ниједна страна влада.

Са почетком у 1993, двогодишњи напори Уједињених нација (првенствено на југу) су смањили глад у земљи. Уједињене нације су се повукле 3. марта 1995, у Операцији Уједињени штит, претрпевши значајне губитке.

Још једна сецесија од Сомалије се одиграла у североисточном региону. Самопрокламована држава је узела име Пунтланд након проглашавања "привремене" независности 1998, са намером да учествује у сомалијском процесу помирења и формирању нове централне владе.

Трећа сецесија се догодила 1998. проглашењем државе Јубаланд. Територију Јубланда данас окружује држава Југозападна Сомалија, и њен статус је нејасан.

Четрвти самопрокламовани ентитет, предвођен Раханвејнском армијом отпора (РРА), је успостављен 1999. Ова "привремена" сецесија је учвршћена 2002, што је довело до де факто аутономије Југозападне Сомалије. РРА је прво успоставила аутономну управу над областима Беј Бакул у јужној и централној Сомалији 1999. године.

Сомалија је била једна од много земаља које су биле погођене цунамијем у Индијском океану, који је уследио након земљотреса у Индијском океану 2004. године.

Током 2006. Унија исламских судова, нова фракција у грађанском рату, заузима велики део јужне Сомалије. У децембру исте године Етиопија покреће Рат у Сомалији који у року од пар недеља ослобађа териториј од Исламиста.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Сомалије.

Сомалијска обала са 2.720 km је најдужа на афричком континенту. Северни део земље брдовит је са надморским висинама од 1.000 до 2.000 m, а средишња и јужна подручја су равна са просечном висином испод 200 m. Реке Јуба и Шебел извиру у Етиопији и теку према југу у Индијски океан, али га Шебел не достиже, осим у кишном периоду.

Клима је обележена високим температурама током целе године, сезонским монсунима и неправилном расподелом падавина са честим раздобљима суша. Средњи дневни температурни максимум је од 30 до 40°C, осим на висинама и дуж источне обале. Средњи дневни минимум креће се између 15 и 30°C.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Сомалије.

За афричку земљу Сомалија је неуобичајено етнички хомогена; чак 85% становништва чине етнички Сомалијци који су, међутим, подељени у многе кланове, историјски сукобљене око оскудних природних ресурса. Готово сви становници по вероисповести су муслимани. Осим службеног сомалског, у употреби су и арапски, енглески и италијански језик.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Сомалије.

Због потпуног недостатка државне контроле сомалијска привреда је једна од најлибералнијих на свету; ипак, Сомалија је једна од најсиромашнијих светских земаља: социјални, здравствени и образовни систем готово да и не постоје. Већина становника бави се номадским сточарством. Занимљиво је да Сомалија због одсутности државне регулативе има један од најпропулзивнијих телекомуникационих сектора у регији. Од валута, највише се користи амерички долар. Нема средишње националне банке па неке фирме и властодршци штампају сопствени новац. Значајан извор прихода Сомалијаца представљају и дознаке многобројне дијаспоре.

БДП је за 2004. процењен на 600 УСД по становнику (мјерено по ППП-у).

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије